Википедија

Краљевина Италија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 137:
Мусолини и његова фашистичка партија обећале су Италијанима изградњу новог економског система којег су они назвали [[корпоративизам]]. У суштини је то била једна подваријанта социјализма, у којем су средства за производњу номинално остала у рукама приватних власника, али под строгим надзором и управом од стране државе.
 
Службено је доктрину фашизма написао Муссолини [[1935]]., али вероватно је то било дело Ђованија Ђентилеа. Он је описао улогу државе у стварању корпоративистичке економије.<ref>Mussolini, Benito. 1935. Fascism: Doctrine and Institutions. Rome: Ardita Publishers. pp. 135–136.</ref> Након штоПошто је [[Велика криза|Велика економска криза]] погодила светску економију [[1929]]., и фашистички режим је попут других земаља, донео гомилу[[протекционизам|протекционистичких мера]] и покушао поставити темеље за оздрављење домаће привреде. Већ у лето [[1930]]., њихове мере су уродиле плодом, јер је Италија повећала производњу пшенице, тако да је није морала увозити из [[Канада|Канаде]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америке]].<ref name="Pauley">Pauley, Bruce F (2003) Hitler, Stalin, and Mussolini: Totalitarianism in the Twentieth Century Italy, Wheeling: Harlan Davidson, Inc. pp. 107</ref> Истина смањио се број површина под поврћем и воћем, па се ту осетио мањак, а ни сељаци нису осетили ништа од тог повећања производње, јер су им нарасли порези. И односи на селу остали су исти јер је само 0,5% становништва поседовало 42 % свих обрадивих површина у Италији.<ref name="Pauley"/> Ипак је велика криза погодила Италију мање него друге земље, раст индустријске производње је између 1913—1938. био чак и већи од Немачке за исто временско раздобље, само су [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] и [[Скандинавија]] имале већи индустријски раст у том раздобљу.<ref name="Pauley"/>Но тешки терет, представљале су колоније, које су почеле гутати гомилу новца и чији је буџет непрестано растао јер се требало пуно улагати у изградњу инфраструктуре.
 
Фашистички режим много је улагао у технички напредак. Тако је [[1933]]. пуштен у промет прекоокеански брод [[СС Рекс]] који је успио прећи [[Атлантски океан|Атлантик]] за четири дана<ref>[http://greatoceanliners.net/rex.html greatoceanliners.net - rex]</ref>, а финансирани су и бројни други технички пројекти који је требало да симболизују индустријски и технолошки напредак фашистичке државе. Изграђен је први аутопут на свету Торино-Милано [[1932]]. (започет [[1927]].)<ref>[http://www.lotsberg.net/data/italia/autostrade.html Portal The World's longest Tunnel Page (приступљено 21. октобра 2010.]</ref>
Ред 156:
 
У Европи је Муссолини 1923. заузео грчки острво [[Крф]], што је био део његовог плана за заузимање Грчке. Упркос губитка Крфа, Грчка није ушла у рат с Италијом. Две године касније, Италија је присилила Албанију да постане италијански протекторат, што је такође био део плана о даљем продору у Грчку преко [[Епир (историјска покрајина)|Епира]]. Фашистима је заузимање Крфа било важно због тога јер је то острво био дуго времена у поседу [[Млетачка република|Млетачке републике]] као и остала јонска острва. Муссолини је будно пратио и догађаје у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] на чије обалне территорије је имао претензије. У циљу дестабилизације Југославије је 1929., одобрио политички егзил хрватском екстремном националисти [[Анте Павелић|Анти Павелићу]], касније је његова фашистичка влада финансијски и организационо у опремању и увежбавању Павелићевих [[усташе|усташа]]. Ипак, најзначајнији предратни војни ангажман фашистичког режима била је интервенција 1936. у у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]] на страни профашистичког пучистичког генерала [[Франсиско Франко|Франсиска Франка]], а против социјалистичко-републиканске владе. Италија је шпанским националистима послала бројне авионе, оружје и преко 60.000 војника. Овај рат је помогао увежбавање италијанске војске, а такође је служио и побољшању односа с Црквом. Шпанским националистима помагала је и [[Адолф Хитлер|Хитлерова]] Немачка, тако да је ово био први рат у којем су се поновно заједно бориле италијанске и немачке снаге још од [[Аустријско-пруски рат|Аустријско-пруског рата]]. Италија је хтела искористити ситуацију у Шпанији како би проширила свој утицај на Средоземљу, па је у ово време изградила многе ратне бродове како би учврстила свој положај.
Након штоКада је Немачка припојила [[Чехословачка|Чехословачку]], Мусолини је одлучио заузети Албанију. Дана 7. априла Италија је напала Албанију коју је заузела након краће борбе. Албански парламент је крунисао Виктора Емануела III за краља Албаније.▼
 
▲Након што је Немачка припојила [[Чехословачка|Чехословачку]], Мусолини је одлучио заузети Албанију. Дана 7. априла Италија је напала Албанију коју је заузела након краће борбе. Албански парламент је крунисао Виктора Емануела III за краља Албаније.
 
==== Односи с нацистичком Немачком ====
Линија 164 ⟶ 163:
Хитлер се пуно трудио око Мусолинија и покушавао придобити његову политичку наклоност, будући да се овај није превише обазирао на његову политичку активност. Мусолини се противио Хитлеровом антисемитизму, између осталог и зато јер је велики број италијанских фашиста био [[Јевреји|јеврејског]] порекла, између осталог и његова љубавница, иначе директорка фашистичке пропаганде Маргарита Сарфати била је Јеврејка. Мусолини се такође противио немачким жељама за [[Аншлус]]ом [[Аустрија|Аустрије]] након убиства председника [[Енгелберт Долфус]]а [[1934]]., чак је обећао Аустрији војну помоћ у случају напада Немаца.
[[Датотека:Benito Mussolini and Adolf Hitler.jpg|мини|Након окупације Етиопије, Мусолини и Хитлер су побољшали односе између њихове две земље]]
Након штоПошто је Италија остала изолована на међународном плану [[1936]]., морала је почети сарађивати с Немачком како би бар делимично поправила свој положај. Две државе склопиле су [[Силе Осовине|Осовински пакт]] који је касније [[1940]]. прерастао у [[Тројни пакт]] кад му се прикључио [[Јапан]]. Након побољшања односа с Италијом, Хитлер је [[1938]]. [[Аншлус|анектирао Аустрију]], а
касније и [[Sudeti|Судетску област]] и [[Чехословачка|Чехословачку]]. Исфрустриран тим Хитлеровим успесима, и да не би испао мање важан, Мусолини је [[Италијанска инвазија Албаније|напао и заузео Албанију]]. Ипак након припајања Аустрије у Трећи рајх, фашистички је режим постао забринут због већинског [[Немци|немачког]] становништва у [[Трентино-Јужни Тирол|Јужном Тиролу]] и због њихове могуће жеље за прикључивањем Рајху. Дилеме су се такође водиле и око спровођења антисемитске политике, јер је то било потребно како би се удобровољили они нацисти који нису желели Италију за савезника. Мусолини је 1938., присилио чланове своје Фашистичке партије на доношење антисемитских закона, упркос противљењу многих фашиста и слабој подршци тим законима по целој земљи. Годину дана након тога, италијански фашисти почели су захтевати од Хитлера да прихвати план италијанске владе према којем би се сви Немци из Јужног Тирола или иселили или прихватили италијанизацију. Након штоПошто је Хитлер пристао на тај план, неутрализована је јужнотиролска опасност.
 
Пред сам почетак рата [[Адолф Хитлер|Хитлер]] и [[Бенито Мусолини|Мусолини]] често су се појављивали заједно и непрестано наглашавали блискост италијанског фашизма и немачког нацизма. Обе земље су у [[Француска|Француској]] гледале природног непријатеља и свака је имала територијалних претензија према њој; Немци су желели припојити [[Алзас]] и [[Лорена|Лорену]], а Италијани [[Савоја|Савоју]] и [[Корзика|Корзику]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Краљевина_Италија”