Канџи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
== Историја ==
Општеприхваћена претпоставка је да су [[Будизам|будистички]] монаси донели кинеске текстове у Јапан у V веку и да су се они читали на кинеском језику. Временом, формирао се систем познат као канбун (漢文 – ''kanbun''); У основи се ту расило о кинеском тексту са [[
У то време јапански језик није имао свој писани облик. Временом се појавио иситем [[манјогана]], који је користио мањи број знакова из канџија само због њихове фонетске вредности, а не и семантичке. Манјогана у курзивном облику се развила у [[Хирагана|хирагану]], писмо које су користиле жене којима није било дозвољено више образовање. [[Катакана]] је настала на сличан начин: ученици у манастирским школама су упрошћавали знаке из манјогане да би могли брже да пишу. Хирагана и катакана се заједно називају [[кана (писмо)|кана]].
Како су писма сазревала и ширила се, канџи се почео користити само за писање одређених делова говора, као што су [[
== Врсте канџи знакова ==
Ред 31:
* 變 → 変 – хен; ка (вару) (''hen''; ''ka(waru)'' – „промена”)
Кју-џитај знаци су се користили до краја II светског рата, али су након тога уведени једноставнији шин-џитај знаци. Неки од нових знакова су слични поједностављеним (упрошћеним) карактерима који се користе у [[
Постоје и кинески карактери који се користе као фонетски у јапанском (当て字 – атеџи [''ateji''])-писму, мада се велики број кинеских знакова уопште не користи у јапанском.
| |||