Континуитет владајуће динатије у Кападокији је само прекинут када је после Александрове смрти, македонски регент Пердика дао да се разапне Аријарат. Међутим, његов син је поново успостави власт у Кападокији.
Под [[Аријарат IV|Аријаратом IV]], Кападокија је дошла у контакт са Римом, прво као непријатељ и савезник римског противника [[Антиох III Велики|Антиоха III]], а затим као савезник против македонског краља [[Персеј (краљ)Македонски|Персеја]]. Наредни кападокијски краљ [[Аријарат V]] у великој мери је помогао Римљанима у обрачуну против Аристоника [[130. п. н. е.]], који је покушао да узурпира престо Пергама, државе која је у том часу постајала римска провинција Азија.
Рим је подржао Кападочане у борби против [[Митридат VI од ПонтаПонтски|Митридата VI]]. Рат између две силе се у великој мери водио управо на територији Кападокије, нарочито у [[Други Митридатски рат|Другом]] и [[Трећи митридатскиМитридатов рат|Трећем митридатском рату]]. Римски поредак је успостављен у Малој Азији, тиме и у Кападокији, након [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеј]]евог похода у [[Трећи МитридатскиМитридатов рат|Трећем Митридатском рату]], [[63. п. н. е.]]. У римском грађанском рату, Кападокија је била на страни Помпеја против [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]а, а касније на страни [[Марко Антоније|Марка Антонија]] против [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]. Након ових ратова, Кападокија је била нејака клијентска држава, без стварне самосталности. Крај династије је дошао коначно 17. године, када је цар [[Тиберије]], начинио од Кападокије римску провинцију.
