Кап — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 10:
* откидању од неке површине или истицању кроз отвор
 
[[Кондензација]] се може дешавати на тврдој подлози не подложној квашењу и око центара кондензације. Пример прве јесте [[роса]] која се образује кондензацијом [[водена пара|водене паре]] на површини [[трава|траве]]. [[обалак|Облаци]] и [[магла]] такође настају кондензацијом (и [[сублимација (физика)|сублимацијом]]), али се она у одговарајућим условима дешава око центара кондензације. Притом су у ствари облаци и магла састоје од водених капљица малих димезија и ситних честица [[лед]]а.
 
== Облик капи ==
Ред 16:
 
== Кишне капи ==
Кишне капи имају издужен облик, који настаје као резултанта деловања сила из [[ваздух]]а и гравитације. На земљу кишне капи падају сталном [[брзина|брзином]]. У тренутку одвајања од облака брзина им је променљива, повећава се, али опада [[убрзање]], све до тренутка када достигне нулту вредност, након чега брзина остаје стална, што се дешава по изједначавању [[интензитетвектор|интензитета]]а гравитационе са силом [[отпор ваздуха|отпора ваздуха]], које, с обзиром на смер деловања тих [[вектор]]а резултује поништавањем тих сила. То је стање [[динамичка равнотежа|динамичке равнотеже]]. Уколико не би долазило до његовог успостављања кишне капи би могле достизати јако велике брзине у поређењу са постојећим.
== Одређивање коефицијента површинског напона ==
[[Датотека:Pendant drop test.svg|мини|250п|десно]]
Ред 31:
где је α угао обележен на слици, а ''-{g}-'' гравитационо убрзање.
 
Десна страна једнакости [[екстремум функције|максимум]] достиже за [[угао]] од 90°, када је [[синус]] једнак јединици па једнакост постаје:
 
: <math>\,mg = \pi d \gamma</math>
Ред 37:
 
== Највеће капи ==
Када се ствара кап [[киша|кише]], око [[елементарна честица|честица]] које се иначе налазе у [[атмосфера|атмосфери]] се накупљају [[молекул]]и [[вода (молекул)|воде]]. На тај начин кап расте, све док не достигне 5 -{mm}- у [[пречник]]у, када [[површински притисак]] више није довољно јак и тада се кап распада на мање делове. Највећа забележена кап је имала 8 -{mm}- у пречнику. Такве капи су забележене 1995. током паљења [[шума]] у [[Бразил]]у. Научници претпостављају да је узрок овој величини у томе што су настале од већих честица [[прашина|прашине]].<ref>[[Политикин Забавник|Политикин забавник]] број 3019. Датум: 18.12.2009. Рубрика: „Зашто? Како?“ стр.20. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.</ref>
 
== Галерија ==
Ред 45:
Слика:Water drop on a leaf.jpg|Кап воде на листу.
Слика:2006-01-28 drop-impact backjet.jpg|Утицај капи на површину воде.
Слика:Raindrop on a fern frond.jpg|Кап на [[лист]]у [[папратпапрати]]и.
Слика:2006-01-21 Detaching drop.jpg|„Откидање“ капи.
Слика:Post-splash with droplets.jpg|Након удара капи о површину мокрог метала.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кап