Каракалпакија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 37:
Становништво Каракалпакије се процењује на 1 200.000, од чега су 400.000 [[Узбеци]], а 300.000 [[Казаси]]. Каракалпаци су бивши номадски пастири и рибари који се први пут помињу у [[16. век]]у. Име им значи ''Црна капа'' (Црни шешир), али је каралпачка култура толико трансформисана [[совјетизација|совјетизацијом]] да се изгубило првобитно значење израза ''црна капа''. [[Каракалпакијски језик]] се сматра ближим [[казашки језик|казашком]] него [[узбечки језик|узбечком]]. Постоје тврдње да је етничка група ништа друго до измишљотина совјетских власти у циљу да се поделе Казаси. Језик је као писмо у совјетско доба користио модификовану [[ћирилица|ћирилицу]] да би од [[1996]]. године почела да се користи [[латиница]].
 
Осим главног града Нукуша, важнији градови су [[Хојели]] (узбечки: -{Hujayli}-; руски Хоџејли), место на коме се налазе бројне [[хорезам]]ске рушевине и [[Мојнак]], (узбечки: -{Maynoq}-; руски Мујнак), бивша лука [[Аралско морејезеро|Аралског мора]] која се сада налази километрима у унутрашњости.
 
== Привреда ==
Привреда регије, која је некада зависила од [[рибарство|рибарства]], сада се темељи на узгоју [[памук]]а, [[рижапиринач|риже]] и [[лубеница]]. [[Хидроелектрична енергија]] коју дају велике електране на [[Аму Дарја|Аму Дарји]] саграђене у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетско]] доба такође су важан извор прихода.
 
Делта Аму Дарје је некада била густо насељена, и у њој је захваљујући широко распросртањеном [[наводњавање|наводњавању]] хиљадама година постојала развијена пољопривреда. Под Хорезмом је то подручје стекло значајан утицај и просперитет. Међутим, поступне климатске промене кроз векове, које је убрзала еколошка катастрофа [[Аралско морејезеро|Аралског мора]] крајем 20. века је створила тешке проблеме за Каракалпакију. Древна оаза река, језера, мочвара, шума и фарми се исушује, те је отрована [[со]]љу и хемикалијама које ветар доноси са исушеног дна Аралског мора. Према неким подацима, летње температуре су порасле 10, а зимске температуре пале за 10 ступњева Целзијуса, што је створило пораст здравствених и респираторних проблема за становништво.
 
== Спољашње везе ==