Југословенска војска у отаџбини — разлика између измена

|опис слике2 =

}}

 

Након неколико почетних окршаја са окупаторским [[силе Осовине|силама Осовине]], четници су се поделили{{чињеница|date=01. 2010.}}, од којих се један део борио против [[Трећи рајх|Немаца]], док се други сконцентрисао на борбу против [[комунизам|комунистичких]] [[Партизански одреди Југославије|партизана]], понекад сарађујући са [[Краљевина Италија|Италијанима]] (који су понудили заштиту од [[усташе|усташких]] злочина), а понекад чак и са [[Уговори о сарадњи између ЈВуО и команде Италијана. Након [[Техеранска конференција|Техеранске конференције]] [[1943]], [[Антихитлеровска коалиција|Савезници]], који су подржавали четнике, су преусмерили своју подршку ривалским партизанима. [[1944]]. Краљевска влада је признала партизане као легитимну југословенску оружану снагу и наредила четницима да се придруже новооснованој [[Југословенска народна армија|Југословенској Армији]]. Неки четници су то одбили и у априлу и мају [[1945]], док је Југословенска Армија ослобађала земљу, они су се повукли према Италији, док се мања група повукла у [[Аустрија|Аустрију]]. Многи су заробљени од стране партизана или су враћени у Југославију од стране [[Уједињено Краљевство|британских]] снага. Некима је суђено за издају и они су ослобођени, осуђени на затворску казну или смрт. Многи су погубљени без суђења, посебно у првим месецима након краја рата<ref>Ђилас Милован, Револуционарни рат pp. 431-433</ref>. Последње четничке јединице под командом Драгољуба Михаиловића су заробљене у источној [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Њему је суђено, проглашен је кривим за велеиздају и ратне злочине<ref>[http://www.znaci.net/00001/60.htm Проф. др. Миодраг Зечевић: Документа са суђења Дражи Михаиловићу] - [http://www.znaci.net/00001/60_3_34.pdf ТРЕЋИ ДЕО - ИЗРИЦАЊЕ СУДСКИХ ИРЕСУДА], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> и погубљен је.