[[Датотека:Pendant drop test.svg|мини|250п|десно]]
Облик и величина капи која се откида са краја [[капилараКапиларна цев|капиларне цевчице]] зависи од његовог [[полупречник]]а, коефицијента површинског напона и [[густина|густине]] течности. На овом се заснива [[метод]] утврђивања коефицијента површинског напона дате течности, који је за саму течност [[константа]] при непроменљивим условима, тачније при сталној [[температура|температури]], јер [[површински напон]] зависи од температуре (обрнуто јој је сразмеран, а на критичној температури у потпуности ишчезава). Спроводи се следећи оглед. Кап течности виси са вертикално постављене капиларе као на слици. Притом је сила површинског напона:
: <math>\,F_{\gamma} = \pi d \gamma</math>
Ред 31:
где је α угао обележен на слици, а ''-{g}-'' гравитационо убрзање.
Десна страна једнакости [[екстремум функције|максимум]] достиже за [[угао]] од 90°, када је [[Синус (тригонометрија)|синус]] једнак јединици па једнакост постаје:
: <math>\,mg = \pi d \gamma</math>
Ред 37:
== Највеће капи ==
Када се ствара кап [[киша|кише]], око [[елементарна честица|честица]] које се иначе налазе у [[атмосфераZemljina atmosfera|атмосфери]] се накупљају [[молекул]]и [[вода (молекул)|воде]]. На тај начин кап расте, све док не достигне 5 -{mm}- у [[пречник]]у, када [[површински притисак]] више није довољно јак и тада се кап распада на мање делове. Највећа забележена кап је имала 8 -{mm}- у пречнику. Такве капи су забележене 1995. током паљења [[шума]] у [[Бразил]]у. Научници претпостављају да је узрок овој величини у томе што су настале од већих честица [[прашина|прашине]].<ref>[[Политикин Забавник|Политикин забавник]] број 3019. Датум: 18.12.2009. Рубрика: „Зашто? Како?“ стр.20. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.</ref>
