Дикција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
{{УФВ032015}}
<big>'''Дикција'''</big> ({{
== Елементи дикције ==
* [[Ритам]]
* [[Темпо]]
* Акценат речи
* [[Пауза|Паузе]]
* [[Мелодија]]
* Говорни регистри
* [[Интонација]]
==== ''<big>''Ритам''</big>'' ====
(ritmos-ток, кретање)
означава једнако, правилно смењивање елемената у неком кретању које има своје делове, целине. Ритам може бити брз, спор, испрекидан, монотон, динамичан...
Бржи ритам се примењује код саопштавања изненадних догађаја, динамичнијих емоција ([[
Брзина ритма зависи од дужине речи: краће речи имају бржи ритам, док дуже спорији.
Ред 21:
(tempo-време)
означава време задржавања извесног звука у говору, музици, кретању уопште. Темпо говора обележава брзину којом се креће један говорни ток,излагање. Ово кретање може бити нормално, споро, испрекидано, брзо...Брзина се мери инструментом ([[Метроном|метрономом]]).
Темпо зависи од физиолошко-психичке одлике говорног лица ([[
==== ''<big>''Акценат речи''</big>'' ====
представља саставни део реченичне мелодије. Овај акценат може бити:
* граматички
* логички
* психолошки
Граматички акценат-правилно наглашавање слогова у речи и чување дужина.
Логички акценат-истицање појединих речи које носе главну мисао.
Ред 34:
==== ''<big>''Паузе''</big>'' ====
Овај прекид говора је неопходан, с једне стране, да би говорник повремено удахнуо ваздух, а с друге, пауза доприноси дубљем схватању и доживљавању говора. Обично се истичу три врсте паузе:
* граматичка
* логичка
* психолошка
Граматичка пауза означава прекид говорног ланца ради узимања ваздуха и остваривања одређене интонације.
Логичка пауза се примењује у дужем излагању или читању, после строфа...
Ред 44:
[[Цезура]] је најкраћа пауза која дели стих на два дела и тако омогућава појаву [[Ритмички сигнал|ритмичких сигнала]].
==== ''<big>''
Мелодија у говору настаје тонским кретањем речи и реченица по висини. Равну мелодију имају [[изјавна реченица|изјавне реченице]], узлазну мелодију [[упитна реченица|упитне реченице]], а силазну [[узвична реченица|узвичне реченице]].
Мелодијско кретање реченице назива се [[Каденца|каденцом]], а кретање дела сложене реченице као и набрајање, назива се полукаденцом.
Ред 50:
==== ''<big>''Говорни регистри''</big>'' ====
Реч је о говорном апарату који располаже широким дијапазоном и по висини и по дубини. Говорна мелодија се дели на три регистра:
* средњи
Пример:,,Ја о томе често говорим".
* горњи
Пример:,,Не,то више нећу трпети!"
* доњи
Пример:,,Ето,то је моја судбина!"
Ред 64:
Постоје више врста интонација:
=====
обичан, миран тон без посебних мисли и емоција
===== Експресивна =====
емоционална, ефективна
===== Интонација уметака =====
изражава уметнуте делове говора (речи, реченица)
===== Логична =====
Ред 75:
===== Узлазна =====
тон расте, повишава се(питање и сл.)
===== Усклична
веће повишење тона од причања, а ниже од питања
Ред 83:
== Дисање при говору ==
[[Дисање]] је спонтана физиолошка активност, без утицаја воље. У нормалним условима њена учесталост је око 20 пута у минути. При говору, брзина дисања се мења зависно од врсте и облика излагања (разговори, [[
Увежбано правилно дисање изванредно доприноси лепом говору, [[Читање|читању]] и [[Рецитовање|рецитовању]], а код почетника обезбеђује добру артикулацију гласова, особито сугласника у свим положајима.
== Види још ==
* [[
* [[Акценат (лингвистика)|Акценат]]
* [[Артикулација (лингвистика)|Артикулација]]
* [[Техника даха]]
== Литература ==
Адам Стошић, Култура говора,Крушевац,1980 (
| |||