Милански едикт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
из статьи "Обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу" |
||
Ред 47:
{{цитат2|''Константин је заслужан и што је хришћанство установио, не као свеукупно победничку силу, већ као једну, мада значајну, међу многим другим опцијама. Ово прилагођавање био је оштроуман чин, јер су њиме не само признате неизбежне и у основи непомирљиве разлике између кључних чланова популације у Царству, већ су и предузети први кораци да се оне измешају кроз стварање услова за мирољубиву коегзистенцију.''<ref>Николаос Гиолес, ''Градитељство Константина Великог на истоку'', Ниш, Симпозијум: „1700 година од проглашења Константина за императора, 306-2006“ [http://www.ni.rs/byzantium/doc/zbornik5/PDF-V/Nikolas%20Gioles.pdf Зборник радова, 5 свеска (2007)], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>}}
Ако имамо у виду да данас живимо у Свету у коме су веома често ратни сукоби последица непоштовања верске толеранције и уважавања других вера и религија, постаје много јасније колико је [[Милански едикт]] велика цивилизацијска тековина, и подухват испред свог времена са ванвременским значајем.<ref name="Радић"/>
== Наис хришћански центар од четвртог века ==
Да је [[Наис]] као „Царски град“ у [[4. век]]у, у време концила у [[Сердика|Сердики]], био значајан верски центар - ({{јез-лат|Martyriopolis}}) и седиште [[епископија|епископије]],{{напомена|„Као први нишки епископ помиње се Киријак (Cyriacus a Naiso), чије се име налази у Актима Сабора у Сердици 343. године. У истом извору помиње се његов наследник [[Гауденције (епископ Наисуса)|Гауденције]] (-{Gaudentius}-, после 343, године ), један од ортодоксних потписника сабора и учесника у изради саборских канона. У 5. и 6 веку наводе се Боносије (Bonosus), Марцијан (Martianus episcopus Naissitanus, после 409 – 411. год) и Гаијан (Gaianus, posle 516. год). Листа епископа закључена је са Пројектом (Proiectus), после 553., који се после Сабора у Константинопољу није вратио у Ниш.“}} са бројним реликвијама познатих мученика и јаком хришћанском заједницом, сведочи податак да је [[Свети Атанасије]] на повратку из [[Сердика|Сердике]], [[344]]., извесно време задржао у [[Наис]]у и ту прославио [[Ускрс]]. На основу тога се претпоставља да је у [[Наис]]у у том периоду већ постојала [[катедрала|катедрална црква]].<ref>Љ. Зотовић, Н. Петровић, ''Касноанатичка некропола''</ref><ref>. Љ. Зотовић, ''Енциклопедија Ниша'', стр 19–20.</ref>
{{цитат2|''Посредне податке о постојању црквених грађевина у Наису налазимо и у изворима из средине [[5. век]]а. Наиме, царско посланство на путу од Константинопоља према хунској престоници [[448]]., после задржавања у [[Сердика|Сердици]], свратило је у Наис и том приликом наишло на опустошен и разрушен град. У рушевинама, које су они препозанали као остатке храмова (цркава), видели су неке људе.<ref>М. Ракоција, ''Манастири и цркве града Ниша'', Ниш 1998, стр.15</ref>''}}
Претпоставља се да су нпр [[црква|цркве]] са [[некропола|некрополе]] у [[Јагодин мала|Јагодин Мали]] и [[баптистеријум]] на [[Медијана (Ниш)|Медијани]], могле бити саграђене управо са циљем да обележе света места и ојачају хришћански култ мученика у овом граду.<ref>М. Ракоција, ''Манастири и цркве града Ниша'', Ниш 1998, 14; Исти, Културна ризница Ниша, Ниш 2000, 42, 51-52.</ref> Овакве реликвије имале су велики значај не само за град Наис већ и за целу епархију.
Тако је Наис од [[4. век]]у, захваљујући Константину, и касније другим царевима пореклом са овог простора, постао култно и културно средиште, јако верско жариште и познато епископско седиште.<ref>Lj.Zotović, ''Jagodin mala, Niš - kasnoantička nekropola'', Arh. pregled 4 (1962), 230 – 233.</ref>
Место античког Наиса, о чему говоре значајна материјалнаи културна добра; царска палата на простору древне нишке тврђаве, летњиковац на Медијани и бројни хришћански верски објекти, у старој историји Србије, европске цивилизације, медитеранског и балканског света добро је познато. Сви истраживачи су се сложили да је [[Наис]] место са „славном прошлошћу” – административни, војни, верски, културни и привредни центар шире области. У њему, бројна археолошка налазишта са својим покретним и непокретним споменицима, чије стварање је започео Константин Велики, говоре да је он значајно средиште на историјској и културној карти [[Балкан]]а, у свим раздобљима старе историје Наиса и касније [[Ниш]]а.
[[Датотека:Ikone iz Niške eparhije.JPG|600px|мини|центар|<center>Део иконе и других обредних предмети из богате ризнице [[Нишка епархија|Нишке епархије]], на изложби у [[Синагога у Нишу|Нишкој синагоги]] под називом „Хришћенство у Нишу кроз векове,“ организованој јануара 2013. у поводу централне прославе „1.700 година од доношења Миланског едикта“, у Нишу</center>]]
== Обележавање 1700-годишњице ==
| |||