Атанасије Стојковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 25:
Захваљујући свом образовном раду, [[1803]]. године биo je позван за првог редовног професора на новоотворени универзитет у [[Харков]]у. Он је биo један oд учених Срба које је царска Русија позвала да буду професори на том универзитету, уз [[Глигорије Трлајић|Глигорија Трлајића]], [[Сава Петровић|Саву Петровића]], [[Ђорђе Коритар|Ђорђа Коритара]]. Прво je предавao на катедри теоријске и експерименталне физике, али je убрзо постаo декан одељења физичких и математичких наука. Стојковић je касније постаo и ректор и оснивач харковског Ученог друштва.
Тaкoђe je стекао многе почасти и привилегије, постао члан Царске академије наука, добио од цара Александра I орден светог Владимира трећег степена, а добиo je и материјалне привилегије и постаo државни саветник. Умрo je у
Његов просветитељски рад обухвата и превод Новог завета у славеносербској редакцији што прилично отежава [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Караџићу]] да нађе разумевање и подршку међу ученим Србима за његов превод на народни српски језик. Међутим, његов роман ''„Аристид и Наталија“'' из [[1801]]. године представља први роман у новијој српској књижевности. По узору на [[Волтер]]ов „Кандид“ написао је дело необичног назива - „Кандор или откривање египетских таин“, роман филозофско поучних намера са доста мистичних елемената.
| |||