Копенхаген — разлика између измена

Копенхаген је политичко, привредно и културно средиште Данске. Последњих деценија, са јачањем сарадње са [[Шведска|Шведском]], Копенхаген је заједно са [[Шведска|шведским]] [[Малме]]ом постао средиште велике [[Оресунд регија|Оресунд регије]] са око 3,8 милиона становника. Ово је једна од најразвијенијих области у [[ЕУЕвропска унија|Европској унији]].

'''Рељеф''': Копенхаген се налази на источној обали великог [[Данска|данског]] острва [[Сјеланд (острво)Селанд|Сјеланд]], на месту где оно најближе приближава [[Скандинавско полуострво|скандинавском полуострву]]. Мањи део града налази се на острву [[Амагер]], које је од Сјеланда раздвојено тзв. Великим каналом. Надморска висина града иде од 0 до 30 метара.

'''Клима''': Клима у Копенхагену је [[Умерено континенталнаумереноконтинентална клима|умерено континентална]] са утицајем [[АтлантикАтлантски океан|Атлантика]]а и [[Голфска струја|Голфске струје]]. Стога град одликује блага клима. просечна годишња температура је 8 °C. Најнижа просечна температура је у фебруару, -1 °C, а највећа је током јула и августа, 17 °C. Годишња количина падавина је око 613 [[милиметар]]а.

'''Средњи век''' Подручје града било је насељено још у доба [[праисторијапреисторија|праисторије]]. Данашње насеље је око [[1000]]. године основао [[Свен I Рашљобради|Свен Рашљобради]]. [[1167]]. године уз дотадашње рибарско и лучко насеље изграђен је замак, на месту данашњег дворца [[Кристијанборг]], па оно добија црте града. Град убрзо постаје важна [[лука]], што очувало у имену града (у преводу ''Лука трговаца''). Стога се 1167. године сматра годином оснивања Копенхагена. Повељом епископа [[Јакоб Ерландсен|Јакоба Ерландсена]] из [[1254]]. Копенхаген и званично постаје град. Истовремено град је важно трговиште, па је и честа мета [[Ханза|Ханзе]]. Међутим, Копенхаген постаје [[главни град|престоница]] [[Данска|Данске]] тек у [[15. век]]у, уместо дотадашње [[Престоницаглавни град|престонице]] [[Роскилде]]а.

У [[17. век]]у Копенхаген је био један од највећих градова [[Европа|Европе]], али је касније потиснут. Током друге половине [[19. век]]а и пре половине [[20. век]]а град је брзо растао, повећавши број становника неколико пута. После Другог светског рата број становника је споро растао, а касније и стагнирао. У то време почела су расти [[предграђе|предграђа]] Копенхагена. Данас у градским границама живи око 540 хиљада становника, а у широј градској зони око 1,2 милиона.

'''Етнички састав''': Становништво Копенхагена је до пре пар деценија било било готово искључиво етнички [[Данци|данско]]. Међутим, бројни усељеници из страних земља изменили су састав становништва. Тако данас у Копенхагену преко 21% чини становништво рођено у иностранству (7% из [[Европска унија|ЕУ]] и 14% изван ЕУ), а то знатно више од просека државе.