Корен — разлика између измена

'''Корен''' је вегетативни [[биљни орган]] којим се [[биљке|биљка]] причвршћује за подлогу и упија воду са раствореним минералним материјама. На врху корена налази се [[вегетациона купа]] чијом активношћу корен расте непрекидно током живота. Вегетациона купа је заштићена [[коренскакоренова капа|коренском капом]] (калиптром) да се не би оштетила при пробијању кроз подлогу.

Део корена са капом је '''[[зона коренова капа|коренске капе]]''', чији површински слој граде мртве, ослузњавеле [[ћелија|ћелије]] које се љуште и тако смањују трење при [[раст]]у корена. Ћелије коренске капе се стално обнављају [[ћелијска деоба|деобама]] ћелија вегетационе купе и истовремено корен тим деобама расте. Због тога се тај део вегетационе купе назива '''зона растења'''. Изнад ње налазе се ћелије које се издужују (расту у дужину) и чине зону издуживања. Следећа је зона [[коренскакоренова длака|коренских длака]] у којој површинске ћелије образују длаке за упијање воде из земљишта. Изнад ове зоне је зона провођења кроз коју се вода са [[минералне материје|минералним материјама]] проводи до основе [[стабло|стабла]].

* На периферији корена је [[епиблем|ризодермис]] (епиблем),

Код биљака [[монокотилемонокотиледоне биљке|монокотила]] корен има само примарну грађу, док код [[дикотиле|дикотила]] и [[четинарчетинари|четинара]]а долази до [[секундарно дебљање|секундарног дебљања]]. При томе паренхимске ћелије постају секундарно [[меристемско ткиво]] [[камбијум]] који деобама доводи до дебљања корена.

Када клицин [[радикула|коренак]] рано престане са растом, онда са развија жиличаст коренов систем изграђен од великог броја подједнако развијених коренова, а среће се најчешће код монокотила. Ако се уместо бочних коренова радикуле развију коренови из стабла, онда су то адвентивни коренови. Адвентивни коренови се код неких биљака образују и на [[лист]]овима који су у додиру са подлогом.