Википедија

Крвни притисак — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Mercury manometer.jpg|мини|десно|200п|Живин манометар]]
'''Артеријски крвни притисак''' ({{јез-лат|tensio arterialis}}) је [[сила]] којом циркулишућа [[крв]] делује на јединицу површине [[крвни судовисуд|крвног суда]], а која настаје услед контракција срчане мускулатуре и последичног потискивања крви кроз [[циркулаторни систем човека|кардиоваскуларни систем]]. Са аспекта физике, висина крвног притиска (-{P}-) зависи од ударног волумена крви леве коморе [[срце|срца]] (-{Q}-) и периферног отпора у крвним судовима (-{R}-):<ref name="osnovni">{{Cite web |url=http://www.kardiologija.net/kardiologija/Da_li_znate/odgovori/osnovni_podaci.htm |title=Основни подаци о крвном притиску |accessdate= 8. 2. 2008.|last=обезбеди слобода медија |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
<center> <math>P= Q x R</math> </center>
Ред 17:
У клиничкој пракси се најчешће примењује аускултациона метода и у ту сврху се користи живин или неки други сфигмоманометар (инструмент за мерење притиска). Код живиног [[манометар|манометра]] вредности се очитавају на скали са [[жива|живиним]] стубом, док други сфигмоманометри користе показивач са казаљком или електричним екраном.
 
Манжетна се пласира на надлактицу и затегне тако да приања уз руку, док се [[стетоскоп]] ставља на прегиб лакта у пределу кубиталне артерије. Помоћу пумпице се повећава притисак у манжетни до момента када је [[крвни судови|крвни суд]] у потпуности компримован и када се више не чују откуцаји [[срце|срца]]. Након овога, вентил се полако отпушта и у тренутку када се систолни притисак изједначи са притиском у манжетни јављају се први звукови (тзв. Коротковљеви тонови). О тачном разлогу њиховог појављивања постоје бројне теорије, али се верује да су изазвани приливом крви која нагло удара у зидове крвног суда, изазива турбулентни ток и производи вибрације које се преносе до стетоскопа. Са даљим смањивањем притиска, мења се и карактер Коротковљевих тонова који постају све дубљи. У тренутку када се они у потпуности изгубе, дијастолни притисак се изједначио са притиском у манжетни и крвна струја поново тече равномерно не узрокујући даље вибрације.<ref name="merenje">{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/zdravlje-muskarca/uradi-sam-samomerenje-krvnog-pritiska.html |title=Самомерење крвног притиска |accessdate= 8. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Очитавањем вредности на скали или екрану у тренутку појављивања и губитка ових тонова, добија се вредност крвног притиска која не одступа од стварних вредности за више од 10%.<ref name="r4" />
Ред 86:
У стручној литератури се хипотензија дефинише као стање у коме је вредност крвног притиска испод 100/60 -{mmHg}- (измерен више пута у амбулантним условима) уз постојање одређених симптома (умор, поремећај сна, вртоглавица, несвестице, анксиозност или депресија, осећај јаког лупања срца, знојење итд).<ref name="medicina">{{Cite web |url=http://www.medicina.hr/clanci/hipotenzija_nizak_krvni_tlak.htm |title=Хипотензија |accessdate= 8. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
== Спољашње везе ==
* [http://hypertension.medicweb.org/basic_facts/blood_pressure.php Основни подаци о крвном притиску] {{en}}
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крвни_притисак”