Кречарство — разлика између измена

'''Кречарство, печење креча''' један је од најстаријих [[занат]]а којим се људи баве још из периода [[праисторијапреисторија|праисторије]]. Као финални производ у кречарству, жарењем или печењем [[кречњак]]а, {{напомена|Фосилни остаци [[шкољке|шкољки]] у [[седиментне стене|седиментним стенама]], врло распрострањених и углавном сачињених од [[калцијум карбонат|калцијум-карбоната]]}} на температури изнад 1.000°С, у за ту намену специјално саграђеним кречанама, настаје [[креч]], {{напомена|Реч креч {{јез-енгл|lime}}<ref>{{ен}} [http://www.etymonline.com/index.php?term=lime ''Етимологија речи креч на енглеском језику''], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> која се користи у српском језику, турског је порекла.}} кредасти минерал лако растворљив у [[вода|води]].<ref>''Креч'', у Нова енциклопедија, Вук Караџић, Larousse, Београд, 1977, 947.</ref>

[[Креч]] је један је од најстаријих и најраспрострањенијих грађевинских материјала, који се вековима употребљава као везивно средство у грађевинарству или као премаз при кречењу, односно бојењу и дезинфекцији спољашњих и унутрашњих зидова стамбених и других објеката. Креч се обилато користи и као хемијска сировина у индустрији, средство за третирање отпадних вода са [[феро-сулфат|феро-сулфатом]]ом у заштити животне средине, средство за заштиту биљака са [[бакар-сулфат|бакар-сулфатом]]ом у пољопривреди итд.

Кречари су за бројне потребе човека најпре производили креч у пољским-импровизованим кречанама на традиционалан начин, вековима познатом методом, коју су са колена на колено преносиле бројне породице кречара. Данас када је све више овладала индустријска производња креча у савременим кречним пећима, а нови и јефтинији материјали и нове технологије замениле креч у грађевинарству, овај занат и производња креча у пољским (привременим) кречанама све више изумире и све ређе се среће или га готово је нема у развијеним земљама [[земља|светсвета]]а.<ref name="Кречане/клачине">Др Драгана Радојичић ''Кречане/клачине – занат који је изумро'', Етнографски институт САНУ УДК 666.924:39(497.16)"17" [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2005/0350-08610553231R.pdf Оригинални научни рад], Приступљено 22. 11. 2012.</ref>

Потрошња електричне енергије у ефикасном постројењу је око 20 kWh по тони креча. Овај додатни улаз је еквивалент од око 20 kg CO₂ по тони, ако је електрична енергија добијена из угља. Дакле, укупна емисија [[Угљен-диоксид|угљен-диоксида]] може да буде око 1 тону CO₂ за сваку добијену тону креча у ефикасним индустријским погонима. Нажалост због лоше ефикасности једног дела постројења за производњу креча у свету она обично износи 1,3 t/t.<ref>{{ен}}[http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/+/http://www.dti.gov.uk/files/file28608.pdf ''EU Emissions Trading Scheme'' National Archives Gov UK] Приступљено 27. 9. 2013</ref>