Википедија

Културна баштина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 17:
** традиционални занати
 
Културна баштина се такође дели на [[Непокретна културна добра|непокретна]] и покретна добра. Непокретна културна добра су [[споменик културе|споменици културе]], [[просторна културно-историјска целина|просторне културно-историјске целине]], [[археолошко налазиште|археолошка налазишта]] и [[знаменито место|знаменита места]]. Покретна културна добра [[Уметност|уметничко]]-[[историја|историјска]] дела, [[архив]]ска грађа, [[филм]]ска грађа и стара и ретке [[Књига|књиге]].
 
== Надлежне институције ==
Институција која је надлежна за заштиту непокретне културне баштине у Србији је Републички завод за заштиту споменика културе са седиштем у [[Београд]]у <ref>{{Cite book|url=http://www.kultura.gov.rs/republicki-zavod-za-zastitu-spomenika-kulture-beograd|title=Републички завод за заштиту споменика културе Београд}}</ref> и са подручним заводима у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Суботица|Суботици]], [[Зрењанин]]у, [[Панчево|Панчеву]], [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], [[Ниш]]у, [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Ваљево|Ваљеву]], [[Краљево|Краљеву]] и [[Смедерево|Смедереву]].
 
На листи Светске баштине<ref>{{Cite book|url=http://www.srbija.travel/kultura/unesco-liste/svetska-kulturna-bastina/|title=Светска културна баштина - Туристички савез Србије}}</ref> под окриљем [[Унеско]]а налази се (2010. године) 731 локалитет културне баштине. Циљ програма је да попише, именује и чува места од изузетног интереса на основу постављених критеријума. Места која су на листи [[Светска баштина|Светске баштине]] могу користити средства из Фонда светске баштине под одређеним условима. У Србији постоје четири локалитета на листи Светске баштине<ref>{{Cite book|url=http://whc.unesco.org/en/statesparties/rs|title=UNESCO–World Heritage Centre-Serbia}}</ref>: [[Стари Рас]] и [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]] (од 1979. године), [[Манастир Студеница|Студеница]] (од 1987. године), [[Средњовековнисредњовековни споменици на Косову и Метохији|косовски манастири]] (Дечани од 2004. године, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица љевишка од 2006. године) и [[Ромулијана|Гамзиград]] (од 2007. године). Од 2010. године на прелиминарној листи за упис на листу Светске баштине по критеријумима културних вредности у Србији су [[Царичин Град]], [[манастир Манасија]], [[Бачка тврђава|тврђава у Бачу]], [[Рајац (Неготин)|Неготинске пивнице]] и [[Смедеревска тврђава|тврђава у Смедереву]], а од 2011. године и [[Стећак|стећци]] на лолалитету [[Мраморје]] код Бајине Баште. Међународне организације као што је Унеско, када је у питању култура, сарађују са националним институцијама у државама чланицама.
 
== Види још ==
* [[Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа|Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске]]
* [[Списак локалитета Светске баштине у Србији|Светска баштина у Србији]]
* [[Списак споменика културе од изузетног значаја]]
* [[Списак знаменитих места у Србији]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Културна_баштина”