Ладислав II Угарски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 24:
}}
 
'''Ладислав II Угарски''' (1131 - 14. јануар 1163) био је [[Угарскокраљевина краљевствоУгарска (1000—1918)|угарски]] и [[Краљевина Хрватска (средњи век)|хрватски]] краљ од 1162. до 1163. године.
 
== Биографија ==
Ладислав је син [[Бела II Слепи|Беле II Слепог]], угарског краља и [[Јелена Вукановић|Јелене Вукановић]], ћерке [[Краљевинасрпско Србија у средњем вијекукраљевство|српског краља]] [[Стефан Урош I Немањић|Уроша]]. Белу је на престолу наследио најстарији син [[Геза II]]. У Угарској у то време није био утврђен принцип [[Примогенитура|примогенитуре]]. Краља је наслеђивао најстарији члан династије или најстарији син. Због ових нејасноћа дошло је до сукоба у династији. [[Стефан IV Угарски|Стефан IV]] и Ладислав II сматрали су да полажу право на круну те су се за помоћ обратили византијском [[Списак византијских царева|цару]] [[Манојло I Комнин|Манојлу I Комнину]]. Стефан се оженио Манојловом ћерком [[Марија Комнин, угарска краљица|Маријом]].
 
Геза II умире 1162. године. Наследио га је најстарији син Стефан III Угарски. Уз помоћ византијског цара, Стефан IV и Ладислав га свргавају са престола. Манојло је намеравао на престо поставити Стефана, али се племство побунило захтевајући да се на њега попне најстарији члан династије тј. Ладислав. Манојло је био принуђен прихватити такво стање. Исте године Ладислав је крунисан за угарског краља. Стефан је проглашен престолонаследником. Острогонски надбискуп Лука, присталица Стефана III, одбио је крунисати Ладислава за краља те је то учинио надбискуп [[Мико, калочки надбискуп|Мико]]. Лука на њега баца анатему због чега га Ладислав баца у тамницу. Ослободио га је на интервенцију папе Александра III, али га је поново заробио. Лука је остао у тамници све до краљеве смрти. Ладислав је владао шест месеци. Умро је изненада, 14. јануара 1163. године. Наследио га је брат Стефан IV.
 
== Види још ==
* [[Списак краљеваугарских Угарскевладара|Списак владара Угарске]]
 
== Извори ==
* Šišić, Ferdo, Poviest Hrvata za kraljeva iz doma Arpadovića I dio, Zagreb 1944
* Klaić, Vjekoslav, Povijest Hrvata I Zagreb 1980