Легат (право) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 2:
'''Легат''' (испорука) је располагање [[mortis causa|за случај смрти]] којим [[декујус|завешталац]] одређеном лицу (легатару) оставља неку имовинскоправну корист из [[Заоставштина|заоставштине]], не именујући га за наследника. Легатар не стиче целу заоставштину, нити њен аликвотни део, већ добија тачно одређено право из заоставштине. Може бити предвиђен у [[Тестамент|тестаменту]] уз одредбу о именовању наследника, а може представљати и једину садржину тестамента.
Легатар је [[сингуларна сукцесија|сингуларни]], а не [[Универзална сукцесија|универзални сукцесор]]. У тренутку оставиочеве смрти, легатар стиче [[
== Легат у Римском праву ==
Ред 12:
Код легата постоје два субјекта: ''легатар'' и ''онерат''. Корисник легата или легатар је лице коме је декујус оставио одређену вредност из заоставштине не постављајући га за наследника. Дужник испоруке или онерат је лице коме је завешталац наметнуо дужност да легат изврши. У моменту декујусове смрти, онерат постаје легатаров дужник.
Легатар може бити одређен под [[услов
Дужника испоруке или ''онерата'' одређује завешталац. Тестаментарни и законски наследник или неки други легатар могу стећи својство онерата. Легат наложен другом легатару назива се '''сублегат'''. Када завешталац одреди легат, а не одреди онерата, такво својство имају сви законски и тестаментарни наследници сразмерно својим наследним деловима. Ако је неколицина онерата одређена за исплату легата, одговарају за легат сразмерно делу заоставштине који су наследили. Њихова одговорност је ''[[солидарна одговорност|солидарна]]''.
Ред 23:
Испорукопримац или ''легатар'' може бити сваки субјект грађанског права - било које [[физичко лице|физичко]] и [[правно лице]]. Легатар мора доживети тренутак оставиочеве смрти, мора бити способан и достојан за наслеђивање и не сме се одрећи легата. Легат остаје без правног дејства ако не легатар не испуњава неке од тих услов сем уколико завешталац одреди ''легатску супституцију'' када својство легатара стиче легатски супститут. Ако то није случај, предмет легата остаје онерату.
Треба разликовати ''стицање права на легат'' и ''стицање права на легираном предмету''. Право на легат се састоји у овлашћењу легатара да од онерата тражи пренос легираног предмета. Легатар то право стиче када му онерат пренесе тај предмет. Природа права на легираном предмету може бити [[стварно право|стварна]], [[
Право на легат легатар стиче у тренутку завештаочеве смрти. Остављени предмет легатар стиче када онерат изврши своју обавезу. Пренос је условљен природом легираног предмета. Обавезу онерата прати одређена санкција која се огледа у судској заштити потраживања легатара. Право легатара да захтева извршење легата застарева истеком рока од годину дана од дана када је легатар сазнао за своје право.
Ред 31:
Првенство у односу на легатара такође имају и [[Нужно наслеђивање|нужни наследници]]. Завешталац не може остављањем легата да умањи нужни део својих нужних наследника. Нужни наследник је дужан да испуни легат у оној мери у којој ће његов нужни део остати неокрњен.
== Предмет легата ==
Предмет легата може бити свака имовинско-правна корист. Тако предмети могу бити једна или више ствари из заоставштине, одређена сума новца, потраживање, право интелектуалне својине, опроштај дуга итд. Завешталац такође може на легатара пренети сва права и обавезе које има у неком двостанообавезном уговору. У зависности од тога шта фигурира као његов предмет разликују се:
* ''Индивидуално одређен легат'' постоји када завешталац предмет легата одреди по неком конкретном својству које га разликује од осталих предмета. Правна дејства су условљена тиме да се предмет легата налази у оставиочевој имовини у моменту његове смрти. Сматра се опозваним ако је завешталац отуђио или потрошио предмет легата, али не производи дејство ни ако је предмет легата случајно пропао за живота оставиоца или након његове смрти.
* ''Генерично одређен легат'' постоји када завешталац остави легатару предмет који је одређен по неком општем својству. За пуноважност оваквог легата ирелевантно је да ли ти предмети постоје у заоставштини (принцип ''genera non pereunt'' - ствари одређене по роду не пропадају). Ако овакве ствари не егзистирају у имовини завештаоца, онерат ће такве ствари набавити у предвиђеној количини и предати легатару. У случају ''ограниченог генеричног легата'' (нем. ) завешталац одређује да се легатару преда одређена количина истоврсних предмета који се налазе у заоставштини или у оквиру неког другог индивидуализованог скупа, па када је тај одређени индивидуализовани скуп отуђен, потрошен или пропао, генерично ограничени легат не производи правна дејства. С друге стране, ако количина генеричног предмета није одређена, легатару припадају сви такви предмети пронађени у заоставштини у тренутку оставиочеве смрти.
* ''Легат потраживања'' за предмет има потраживање које завешталац има према трећем лицу.
* ''Алтернативно одређен легат'' постоји ако легатару припада један од више одређених предмета.
* ''Легат циља'' постоји када завешталац предвиди да ће онерат бити у обавези да изврши неку чинидбу одређеном легатару, ради остварења одређеног циља, при чему се конкретизација те чинидбе препушта правичној оцени трећег лица.
* ''Легат набавке'' постоји када завешталац остави легатару индивидуално одређену ствар која се не налази у његовој имовини.
== Значај легата ==
Ред 44:
== Извори ==
* Закон о наслеђивању ("Сл. гласник РС", 46/1995 и 101/2003)
* Антић, О., "Наследно право", Правни факултет Универзитета у Београду и Службени гласник, Београд, 2010
* Ђурђевић, Д. Б., "Институције наследног права", Службени гласник, Београд, 2011
[[Категорија:Наследно право]]
| |||