Лерин (округ) — разлика између измена

Округ Лерин је успостављен [[2011|2011.]] године на месту некадашње [[Префектуре Грчке|префектуре]], која је имала исти назив, обухват и границе.

Лерински округ спада у брдовите крајеве са бројним планинама вишим од 2.000 -{m}- н. в. Најважније планине су обронци [[Баба планина (Македонија)|Бабе]] (највиши врх [[Баба планина (Македонија)|Пелистер]] 2.601 -{m}-), [[Нередска планина]] (Верно) 2.128 -{m}-) на југозападу округа, [[Мало Ниџе]] (1.998 -{m}-) и [[Ниџе]] (Ворас) са највишим врхом [[Кајмакчалан]] (2.521 -{m}-) на североистоку. Једино је северни део округа равничарски и чини јужни обод равнице [[Пелагонија|Пелагоније]], која се већим делом налази у суседној [[Република Македонија|Македонији]]. Овај округ је познат и по бројним језерима, од којих је највеће и најзначајније погранично [[Преспанско језеро]] на северозападу округа, док су нешто мања језера [[Мала Преспа (језеро)|Мала Преспа]] (Микри Преспа), [[Петерско језеро|Петерско]] (Лимни Петрон), [[Рудничко језеро|Рудничко]] (Химадитида) и [[Островско језеро|Островско]] (Вегоритида), уз још бројна мала језера. У овом округу налази се и изворишни део реке [[Бистрица (Грчка)|Бистрице]] (Алиакмонас).

У доба [[антика|антике]] област данашњег [[Лерин]]а је постала значајна после освајања од стране [[Античка Македонија|античке Македоније]]. У каснијим епохама долази владавина [[РимљаниАнтички Рим|Римљана]], затим [[ВизантинциВизантијско царство|Византинаца]] и на крају [[Османлије|Турака Османлија]]. Иако су месни [[Грци]] били веома активни током свих побуна против [[Турци|Турака]], ово подручје је поново постало део савремене [[Грчка|Грчке]] тек [[1913|1913.]] г. Исте године образована је велика префектура, из које су се касније ([[1947|1947.]] г.) издвојиле префектуре - данашњи окрузи: [[Лерин (округ)|Лерин]], [[Кожани (округ)|Кожани]], [[Костур (округ)|Костур]] и [[Гребен (округ)|Гребен]]. После [[Грчко-турски рат (1919-19221919—1922)|Грчко-турског рата]] [[1923|1923.]] г. [[Турци|турско]] становништво се иселило у матицу, а на њихово место су досељени [[Грци]] избеглице из [[Мала Азија|Мале Азије]]. [[Други светски рат]] и [[Грчки грађански рат|Грађански рат у Грчкој]] су тешко погодили ову област. Током другог по реду догодило се масовно исељавање дотад претежног [[Македонци|македонског становништва]]. И поред тога [[Македонци|македонска мањина]] је и данас присутна.

Привреда Леринског округа ослања се највише на пољопривредну производњу у долинским деловима. Посебно је значајна производња [[паприка]] и [[бресквебресква|бресака]]. Захваљујући томе у граду [[Лерин]]у је веома развијена прехрамбена [[индустрија]]. Захваљујући низу високих планина у овој префектури је развијен зимски [[туризам]]. Познато скијалиште у [[Грчка|Грчкој]], [[Писодери]] налази се овде и удаљено је 20ак километара западно од Лерина.