Лизозом — разлика између измена

76 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
* [[протеаза|протеазе]] које разлажу [[протеин]]е,
* [[липаза|липазе]], разлажу [[липид]]е
* [[нуклеаза|нуклеазе]], разлажу [[нуклеинска киселина|нуклеинске киселине]]
* [[фосфатаза|фосфатазе]] и др.
 
'''[[Примарни лизозом]]и''' су тек формиране кесице ([[вакуола|вакуоле]]) испуњене ензимима. У примарним лизозомима нема супстрата на које ензими делују па су они неактивни. Око супстрата, који треба да буде сварен, образује се везикула названа [[фагозом]] (има супстрат који треба да се свари, али нема ензиме за његово [[варење]]). Када се примарни лизозом споји са фагозомом, настаје '''[[секундарни лизозом]]''' у коме ензими делују на супстрат и разграђују га.
 
Када [[ендоцитоза и егзоцитоза|ендоцитозом]] у ћелију уђе неки страни крупан [[молекул]] или читава ћелија (нпр. [[бактерија]]), око ње се учешћем [[ћелијска мембрана|ћелијске мембране]] образује [[везикула]] (фагозом). Фагозом се спаја са примарним лизозомом и настаје секундарни лизозом у коме се страни материјал разграђује.
 
== Улоге ==
* варење читаве ћелије ([[аутолиза]])и др.
 
Одбрана ћелија од [[Mikroorganizam|микроорганизаммикроорганизама]]а ([[вирус]]и у ћелију улазе [[ендоцитоза и егзоцитоза|пиноцитозом]], а бактерије [[ендоцитоза и егзоцитоза|фагоцитозом]]) који се у лизозомима варе; због тога лизозома има пуно у [[леукоцитбела крвна зрнца|леукоцитима]]има који имају способност фагоцитозе. [[Грануларни леукоцит]]и имају велику моћ фагоцитозе бактерија и њиховог варења у лизозомима (лизозоми се у овим леукоцитима виде као зрнца – грануле). Када дође до повреде на неком ткиву, ови леукоцити бивају привучени материјама које се налазе на повређеном месту. Они напуштају [[крвни суд]], провлачећи се између ћелија крвног суда захваљујући способности да мењају облик ([[амебоидно кретање]]) и долазе до места повреде. Леукоцити, затим, обухватају једну по једну бактерију, а када је фагоцитоза интензивна један леукоцит може да захвати и до двадесетак бактерија. Обично после овако јаке фагоцитозе сам леукоцит угине, а остаци повређених ћелија, бактерија и леукоцита означени су као [[гној]]. У неким случајевима леукоцити не могу да остваре своју одбрамбену улогу јер немају одговарајуће ензиме за разлагање зида неких бактерија (нпр. [[бацилbacillus|бацила]]а [[лепра|лепре]] и [[туберкулоза|туберкулозе]]). Они изврше фагоцитозу, али не могу да разложе бактерију.
 
'''Варење дотрајалих, оштећених или непотребних молекула или делова ћелије''' у којој се лизозом налази процесом [[аутофагија|аутофагије]]. Тада се око материјала који треба да буде сварен образује [[аутофагозом]], који се затим спаја са примарним лизозомом. Делове који су настали овим варењем ћелија употребљава за нове синтезе. У случају драстичног гладовања ћелија је принуђена да лизозомима разложи сопствене делове који нису дотрајали.
При узимању [[фенобарбитол]]а повећава се количина [[глатки ендоплазматични ретикулум|глатког ендоплазматичног ретикулума]] код одрасле особе. Уколико се престане са узимањем овог лека, онда лизозоми у ћелијама [[јетра|јетре]] разграде тада тај вишак глатког ендоплазматичног ретикулума. Читав процес траје око 5 дана и за то време се количина ензима у лизозомима повећа око 800%.
 
'''Аутолиза''' сопствене ћелије врши се онда када се мембрана лизозома разори или постане пропустљива за ензиме, који доспевају у [[цитоплазма|цитоплазму]] и разлажу сопствену ћелију. Промена пропустљивости мембране лизозома и излазак ензима у цитоплазму може да буде последица разних патолошких стања ([[болест]]и) или нормалних услова (као што је нпр. приликом пропадања [[млечна жлезда|млечних жлезда]] [[сисарсисари|сисара]]а после одбијања младунчади од [[дојење|дојења]] ).
 
== Болести лизозома ==
 
Постоји читав низ болести које су непосредно или посредно везане са лизозомима. Услед недостатка неког ензима у лизозомима, материје које тај ензим разлаже се нагомилавају што доводи од поремећаја рада ћелије. Уколико недостаје ензим који разграђује липиде, они ће се нагомилати у [[нервна ћелијанеурон|нервним ћелијама]] и довести до [[Теј-Саксова болест|Теј-Саксове болести]]. Болест се јавља код шестомесечних беба, доводи до [[ментална заосталост|менталне ретардације]] и смрти око пете године живота. Ова болест је наследна и припада [[ензимопатије|ензимопатијама]].
 
== Литература ==
* Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
* Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
256.217

измена