Лизозом — разлика између измена

* [[нуклеаза|нуклеазе]], разлажу [[нуклеинска киселина|нуклеинске киселине]]

Када [[ендоцитоза и егзоцитоза|ендоцитозом]] у ћелију уђе неки страни крупан [[молекул]] или читава ћелија (нпр. [[бактерија]]), око ње се учешћем [[ћелијска мембрана|ћелијске мембране]] образује [[везикула]] (фагозом). Фагозом се спаја са примарним лизозомом и настаје секундарни лизозом у коме се страни материјал разграђује.

Одбрана ћелија од [[Mikroorganizam|микроорганизаммикроорганизама]]а ([[вирус]]и у ћелију улазе [[ендоцитоза и егзоцитоза|пиноцитозом]], а бактерије [[ендоцитоза и егзоцитоза|фагоцитозом]]) који се у лизозомима варе; због тога лизозома има пуно у [[леукоцитбела крвна зрнца|леукоцитима]]има који имају способност фагоцитозе. [[Грануларни леукоцит]]и имају велику моћ фагоцитозе бактерија и њиховог варења у лизозомима (лизозоми се у овим леукоцитима виде као зрнца – грануле). Када дође до повреде на неком ткиву, ови леукоцити бивају привучени материјама које се налазе на повређеном месту. Они напуштају [[крвни суд]], провлачећи се између ћелија крвног суда захваљујући способности да мењају облик ([[амебоидно кретање]]) и долазе до места повреде. Леукоцити, затим, обухватају једну по једну бактерију, а када је фагоцитоза интензивна један леукоцит може да захвати и до двадесетак бактерија. Обично после овако јаке фагоцитозе сам леукоцит угине, а остаци повређених ћелија, бактерија и леукоцита означени су као [[гној]]. У неким случајевима леукоцити не могу да остваре своју одбрамбену улогу јер немају одговарајуће ензиме за разлагање зида неких бактерија (нпр. [[бацилbacillus|бацила]]а [[лепра|лепре]] и [[туберкулоза|туберкулозе]]). Они изврше фагоцитозу, али не могу да разложе бактерију.

'''Аутолиза''' сопствене ћелије врши се онда када се мембрана лизозома разори или постане пропустљива за ензиме, који доспевају у [[цитоплазма|цитоплазму]] и разлажу сопствену ћелију. Промена пропустљивости мембране лизозома и излазак ензима у цитоплазму може да буде последица разних патолошких стања ([[болест]]и) или нормалних услова (као што је нпр. приликом пропадања [[млечна жлезда|млечних жлезда]] [[сисарсисари|сисара]]а после одбијања младунчади од [[дојење|дојења]] ).

Постоји читав низ болести које су непосредно или посредно везане са лизозомима. Услед недостатка неког ензима у лизозомима, материје које тај ензим разлаже се нагомилавају што доводи од поремећаја рада ћелије. Уколико недостаје ензим који разграђује липиде, они ће се нагомилати у [[нервна ћелијанеурон|нервним ћелијама]] и довести до [[Теј-Саксова болест|Теј-Саксове болести]]. Болест се јавља код шестомесечних беба, доводи до [[ментална заосталост|менталне ретардације]] и смрти око пете године живота. Ова болест је наследна и припада [[ензимопатије|ензимопатијама]].

== Литература ==