Лиман (Нови Сад) — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
| гдуж = 19.8302
}}
'''Лиман''' је градска четврт [[Нови Сад|Новог Сада]] која заузима 226 [[Хектар|хектара]] градске површине. Налази се у југоисточном делу града, на јужном крају [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевара Ослобођења]] и левој обали [[Дунав|Дунава]]а.
 
== Положај насеља ==
Северну границу Лимана чини Булевар цара Лазара, западну границу чине улице Сима Матавуља и Рибарско острво, док јужну и источну границу чини Сунчани кеј односно река [[Дунав]].
 
Суседне градске четврти су: [[Телеп]] (на западу), [[Адамовићево насеље|Адамовићево Насеље]], [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавица]] и [[Стари Градград (Нови Сад)|Стари Град]] (на северу) и [[Рибарско острво]] (на југу). На супротној обали Дунава налазе се [[Сремска Каменица]] (на југу) и [[Петроварадин]] (на истоку). Лиман је преко [[Мост слободе|Моста слободе]] повезан са Сремском Каменицом, а у плану је и изградња новог моста који ће Лиман повезати са Петроварадином.
 
У административном смислу, Лиман је подељен на месне заједнице „Лиман“, „Бошко Буха“, „Лиман III", „Иво Андрић“ и „Острво“. Већина ових месних заједница не обухвата друге делове града осим Лимана, са изузетком месне заједнице „Острво“, која поред дела Лимана обухвата и [[Рибарско острво]].
Порекло речи „лиман“ је [[Грчки језик|старогрчко]] ({{јез-гр|λιμένας}}), што у преводу значи залив или лука. Ширењем [[Османско царство|Османског царства]] на западне и северне обале [[Црно море|Црног мора]], ову реч су проширили [[Турци]], да би она напослетку ушла у [[бугарски језик|бугарски]], [[Румунски језик|румунски]], [[украјински језик|украјински]], [[руски језик|руски]] и [[српски језик]]. Реч „лиман“ означава места у речном току са мирним протоком, на којима вода изгледа као да стоји, настала обично тамо где је вађен шљунак или места на којима речна матица прати дно речног корита. На нашим просторима, реч је означавала језера и баре, са спрудовима и гредама, насталим у рукавцима [[Дунав]]а.
 
У прошлости су у Новом Саду постојали Мали и Велики Лиман. Мали Лиман се налазио на подручју данашњег градског Центра ([[Стари Градград (Нови Сад)|Старог Града]]), а све до почетка тридесетих година 20. века ту су биле баре, пешчани спрудови, водено биље, врбе и ливаде. Овај Лиман је обухватао данашњи Дунавски парк и подручје уз Дунав до некадашњег железничког насипа, испод којег су били подвожњаци као саобраћајна веза са Великим Лиманом. Простор Малог Лимана уоквиривали су Дунав, Дунавска улица, Змај Јовина улица, улица Краља Александра и насип за железничку пругу (данашњи Булевар цара Лазара). Назив Мали Лиман се временом сасвим изгубио, кад је терен потпуно изграђен и тиме централно градско језгро повезано са Дунавом.
 
[[Датотека:Novi sad 19thcentury03 02.jpg|мини|300п|Нови Сад са Лиманом (19. век)]]
Према подацима из [[1764]]. године, терен на коме се простире територија данашњег Лимана звао се Велики Лиман. Почињао је од Футошке шуме, а простирао се све до улица [[Алекса Шантић|Алексе Шантића]], [[Ласло Гал|Ласла Гала]] и Железничке (на данашњој [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавици]] и [[Стари Градград (Нови Сад)|Старом Граду]]), које су му биле обале. Допирао је чак до улице Народних хероја код Булевара [[Михајло Пупин|Михајла Пупина]]. Према записима с краја [[19. век|19. века]]а, испред [[Католичко гробље у Новом Саду|Католичког гробља]] (на данашњој Грбавици) се налазило градско шеталиште „Шиштат“, а даље од Католичког гробља, према Дунаву, „била је пустиња без иједне куће“.
 
Радовима започетим [[1881]]. године на изградњи железничке пруге [[Будимпешта]] - [[Суботица]] - [[Нови Сад]] - [[Земун]] - [[Београд]], подигнут је насип за железничку пругу на једном делу великог лимана, а пруга је саграђена целом дужином данашњег Булевара [[лазар Хребељановић|цара Лазара]]. Пруга је прелазила преко тада изграђеног моста и пролазила је кроз тунел испод [[Петроварадинска тврђава|Тврђаве]]. Изграђени су у то време и одбрамбени насипи према Дунаву. Зграда желеничке станице, подигнуте [[1882]]. године, саграђена је на садашњем простору Грбавице, између улице [[Вера Павловић|Вере Павловић]], [[Пушкин|Пушкинове]]ове и Булевара цара Лазара. Премештањем пруге и изградњом нове Железничке станице у Новом Саду ([[1964]]. године), срушена је старија зграда некадашње станице, а данашња пошта уз Лиманску пијацу на Грбавици једини је сведок постојања некадашње станице. Пруга [[Будимпешта]] - Земун прорадила је [[1883]]. године, када је у Нови Сад стигао први воз. Од [[1901]]. године, за превоз путника од Железничке станице до центра града коришћен је омнибус (трамвај са коњском запрегом), а од [[1911]]. године електрични трамвај, који је [[1958]]. године замењен аутобуским превозом.
 
Санација Лимана почела је 1922. године. На простору иза железничког насипа градска управа је у међуратном периоду јефтино делила плацеве за изградњу кућа. То су биле претежно приземне куће са пространим двориштима и баштама. Грађани су се водом снабдевали из неколико јавних чесама, канализација није постојала, а опасност од подземних вода била је стална. Упркос тим невољама, насеље се ширило, а број становника достигао је око 2.600. Основна саобраћајница у насељу била је Фрушкогорска улица, која води на популатно купалиште [[Штранд]]. Од 1924. до 1937. године, том улицом је у летњој сезони саобраћао мали воз звани „трчика“. На овом делу Лимана је изграђено и више индустријских објеката.
После Другог светског рата, некада далека слабо насељена и мочварна периферија Новог Сада развила се у пространо репрезентативно стамбено насеље познато као Лиман. На простору некадашњег Великог Лимана изграђен је [[универзитетски кампус у Новом Саду|универзитетски град]] и подигнути су стамбени објекти са пратећим објектима и одговарајућом инфраструктуром. Већ 1945. године терен је почео да се насипа песком, а затим су до 1955. постављане цеви и шипови дубоко у песку ради осигурања стабилности зграда. Градња нових вишеспратница започела је на Лиману 1, а насеље је затим настављено да се гради у више етапа (Лиман 2, Лиман 3, Лиман 4).
 
Између 1980. и 1989. године, Лиман је био једна од седам градских општина које су тада чиниле [[Нови Сад|Град Нови Сад]]. Општина Лиман је обухватала Лимане 3 и 4, као и неке суседне делове града (Грбавицу, Адамовићево Насеље и Рибарско острво). Лимани 1 и 2 нису се тада налазили у саставу општине Лиман, већ су припадали градској општини [[Стари Градград (Нови Сад)|Стари Град]].
 
== Становништво ==
256.125

измена