Ловачки пси (сазвежђе) — разлика између измена

[[Датотека:Canes Venatici Hevelius.jpg|мини|лево|200п|Ловачки пси у Уранографији [[ЈоханесЈохан ХевелијусХевелије|Јоханеса Хевелијуса]]. У складу са тадашњом праксом, сазвежђа су приказана посматрано „споља“, изван небеске сфере, тако да су лева и десна страна замењене.]]

'''Ловачки пси''' ({{јез-лат|Canes Venatici}}) су [[сазвежђе]] [[северна хемисфера|северне хемисфере]] и једно од 88 савремених сазвежђа. Дефинисао га је [[пољаци|пољски]] [[астрономија|астроном]] [[Јохан Хевелије|Јоханес Хевелије]] у [[17. век]]у. Сазвежђе представља два ловачка пса (Астерион и Хара) које држи [[Волар (сазвежђе)|Волар]] док гони [[Велики медвед (сазвежђе)|Великог]] и [[Мали медвед (сазвежђе)|Малог медведа]].

Најсветлија [[звезда]] у сазвежђу је алфа Ловачких паса, [[Dvojne i višestruke zvezde|двојна звезда]] [[Привидна звездана величина|магнитуде]] 2,81 која се налази на око 110 [[Светлосна година|светлосних година]] од [[Сунце|Сунца]]. Светлија компонента, алфа-2, има [[магнетско поље|магнетно поље]] око 5000 пута снажније од [[Магнетско поље Земље|Земљиног]], и богата је [[жива|живом]], [[силицијум]]ом и [[еуропијум]]ом. Алфа Ловачких паса заједно са [[Денебола|Денеболом]] (бета [[Лав (сазвежђе)|Лава]]), [[Спика|Спиком]] (алфа [[Девица (сазвежђе)|Девице]]) и [[АрктурусАрктур]]омусом (алфа [[Волар (сазвежђе)|Волара]]) чини [[астеризам (астрономија)|астеризам]] „Велики дијамант“ у коме се налазе многе звезде и [[галаксија|галаксије]]. Денебола, Спика и Арктурус без [[алфе Ловачких паса]] чине други познати астеризам — „[[Пролећни троугао]]“.

[[Бета Ловачких паса]] је патуљак -{G}--[[Спектралнахарвардска спектрална класификација|класе]] са главног низа [[Херцшпрунг-Раселов дијаграм|Х-Р дијаграма]], врло сличан Сунцу, због чега га [[астробиологија|астробиолози]] сматрају једном од најзанимљивијих звезда. Мада је Хара раније означавала јужног од два ловачка пса, данас је сама бета Ловачких паса назива Хара.

[[Y Ловачких паса|-{Y}- Ловачких паса]] је полуправилна [[променљива звезда]] позната по изразито црвеној боји. Једна је од најсјајнијих угљеничних црвених џинова и најсјајнија [[Ј-звезда]] на небу (звезде са високим садржајем [[угљеник]]а-13). Осим тога, са процењеном површинском температуром од 2800 [[келвинКелвин (јединица)|К]], -{''La Superba''}- (како ју је назвао [[италијани|италијански]] астроном [[Анђело Секи]] у [[18. век]]у) је једна од најхладнијих познатих звезда. Окружује је љуска од одбаченог материјала пречника 2,5 светлосне године.

[[Датотека:Messier51 sRGB.jpg|мини|лево|200п|[[Месје 51|М51]] кога чине заправо две галаксије - много већа и сјајнија [[спирална галаксија]] -{[[Месје 51|NGC 5194]]}- и њен сателит -{[[NGC 5195]]}-]]

У Ловачким псима се налази 5 [[Месјеов каталог|Месјеових објеката]] — [[збијено звездано јато]] [[Месје 3|М3]] и [[спирална галаксија|спиралне галаксије]] [[Месје 51|М51]], [[Месје 63|М63]], [[Месје 94|М94]] и [[Месје 106|М106]]. М51 („Галаксија Вртлог“) чине заправо две галаксије - много већа и сјајнија -{[[Месје 51|NGC 5194]]}- и њен сателит -{[[NGC 5195]]}-. М63 („Сунцокрет галаксија“) је врло светла и издужена галаксија која се налази између М51 и алфе Ловачких паса. М106 се налази у близини бете Ловачких паса.