Логичка капија — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Враћене измене 189.148.222.229 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
'''Логичко коло''' је електронски склоп састављен од прекидачких елемената и има бар један улаз и бар један излаз. Оваква кола се користе за обављање рачуна у [[Булова алгебра|Буловој алгебри]]. Логичка кола се могу конструисати од вентила, релеја, диода или оптичких елемената. [[Никола Тесла]] је први затражио патенте за електромеханичко '''И''' (''AND'') логичко коло [[1899]]. године. [[Klod Elvud Šenon|Клод Шенон]] (-{''Claude E. Shannon''}-) је увео коришћење Булове алгебре у анализи и дизајну прекидачких кола [[1937]]. године. [[Волтер Бот]] (-{''Walther Bothe''}-), проналазач тзв. ''подударних кола'', поделио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1954]]. године, за прво електрично [[Ии коловрата|'''И''' коло]] направљено [[1924]]. године.
 
== Прекидачка кола ==
Логичка кола се могу конструисати од релеја и прекидача. Мада је полупроводничка електронска логика присутна у већини примена, релеји и прекидачи се још увек користе у неким индустријским применама и у наставне сврхе. У овом чланку, различити типови логичких кола су илустровани са цртежима њихових релејских и прекидачких имплементација, мада треба имати на уму да су они електрично гледано другачији од њихових полупроводничких еквивалената о којима ће се касније расправљати.
 
Три основна типа логичких кола реализују три основне логичке функције, а то су '''[[Логичка конјункција|И]]''' (''AND''), '''[[Логичка дисјункцијаДисјункција|ИЛИ]]''' (''OR'') и '''[[Логичка негација|НЕ]]''' (''NOT'') коло. Са овим колима је могуће конструисати друге логичке функције, као што су '''НИ''' (''NAND''), '''НИЛИ''' (''NOR''), '''ЕКСИЛИ''' (''XOR'') и '''НЕКСИЛИ''' (''XNOR''). Ова кола не изгледају логичан избор, али се због једноставније конструкције сложених логичких израза баш нека од њих често користе. Управо је '''НИ''' коло најједноставније за реализацију, односно са тим колом се конструишу логички склопови који садрже најмање транзистора и самим тим су најмање површине полупроводничке плочице силицијума. Успут, помоћу '''НИ''' кола је могуће конструисати '''НЕ''' коло, па и '''И''' коло, а применом [[Де Морганова правила|Де Морганових правила]] и '''ИЛИ''' коло. Дакле сва сложена логичка кола (логички изрази) се могу реализовати применом само једног, '''НИ''' основног кола (основне функције). Такав начин обезбеђује униформност и једноставност логичког пројектовања, а програмабилна логичка поља (ПЛА) су баш тако реализована.
 
=== И коло ===
Први пример је '''И''' коло, која реализује логичку функцију чија је ''таблица истинитости'' приказана на десној страни.
 
[[СликаДатотека:Circuit and.svg|лево|мини|Дијаграм прекидачког И кола]]
 
{| align="right" width="20%" {{prettytable}}
=== ИЛИ коло ===
Следеће важно коло је '''ИЛИ''' коло које реализује логичку функцију дату следећом таблицом истинитости.
[[СликаДатотека:Switch circuit or.svg|лево|мини|Дијаграм прекидачког ИЛИ кола]]
 
{| align="right" width="30%" {{prettytable}}
 
 
== Табела логичких операција ==
* Разне логичке операције са једним или два улаза су приказане у табели
 
{| class="wikitable"
! Тип !! Посебни облик !! Квадратни облик !! Булова алгебра између A и B !! Табела истине
|-
| '''[[И врата|И коло]]'''
| [[СликаДатотека:AND ANSI.svg|128п|AND symbol]]
| [[СликаДатотека:AND IEC.svg|128п|AND symbol]]
| <math>A \cdot B</math>
|
|}
|-
| '''[[ИЛИ врата|ИЛИ коло]]'''
| [[СликаДатотека:OR ANSI.svg|128п|OR symbol]]
| [[СликаДатотека:OR IEC.svg|128п|OR symbol]]
| <math>A+B</math>
|
|}
|-
| '''[[НЕ врата|Инвертер коло]] или [[НЕ врата|НЕ коло]]'''
| [[СликаДатотека:NOT ANSI.svg|128п|NOT symbol]]
| [[СликаДатотека:NOT IEC.svg|128п|NOT symbol]]
| <math>\overline{A}</math>
|
 
|-
| '''[[НИ врата|НИ коло]]'''
| [[СликаДатотека:NAND ANSI.svg|128п|NAND symbol]]
| [[СликаДатотека:NAND IEC.svg|128п|NAND symbol]]
| <math>\overline{A \cdot B}</math>
|
|}
|-
| '''[[НИЛИ врата|НИЛИ коло]]'''
| [[СликаДатотека:NOR ANSI.svg|128п|NOR symbol]]
| [[СликаДатотека:NOR IEC.svg|128п|NOR symbol]]
| <math>\overline{A + B}</math>
|
 
|-
| '''[[ЕКСИЛИ врата|ЕКСИЛИ коло]]'''
| [[СликаДатотека:XOR ANSI.svg|128п|XOR symbol]]
| [[СликаДатотека:XOR IEC.svg|128п|XOR symbol]]
| <math>A \oplus B</math>
|
|}
|-
| '''[[ЕКСНИЛИ врата|ЕКСНИЛИ коло]]'''
| [[СликаДатотека:XNOR ANSI.svg|128п|XNOR symbol]]
| [[СликаДатотека:XNOR IEC.svg|128п|XNOR symbol]]
| <math>\overline{A \oplus B}</math>
|
|}
 
== Види још ==
* [[И врата]]
* [[ИЛИ врата]]
* [[НИ врата]]
* [[НИЛИ врата]]
* [[ЕКСИЛИ врата]]
* [[ЕКСНИЛИ врата]]
* [[НЕ врата]]
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Информатика}}
{{Commonscat|Logic gates}}
* [http://www.kingswood-consulting.co.uk/giicm/ Распоред пинова за разна дигитална кола са логичким вратима]
 
[[Категорија:Електроника]]
256.217

измена