Локална рачунарска мрежа — разлика између измена

Локална мрежа може, најчешће преко неког [[рутер]]а, бити повезана са другим мрежама у већу -{[[Регионална рачунарска мрежа|WAN]]}- мрежу или директно преко [[ИСПдобављач интернет услуге|провајдера]] на [[Интернет]].

Пошто је већина [[Универзитет|универзитета]] и истраживачких лабораторија током касних [[1960]]-их добило више компјутера, појавио се све већи притисак да се обезбеди брза интерконекција између [[Компјутеррачунар|компјутера]]. Извештај из [[1970]]. из лабораторије аеродрома Лоренс детаљно описује раст њихове мреже „Октапус“<ref>[http://www.rogerdmoore.ca/PS/OCTOA/OCTO.html ''"{{en}}OCTOPUS: THE LAWRENCE RADIATION LABORATORY NETWORK"'', Samuel F. Mendicino], Приступљено 11. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.osti.gov/energycitations/product.biblio.jsp?osti_id=4045588 ''"{{en}}THE LAWRENCE RADIATION LABORATORY OCTOPUS"'', Courant symposium series on networks, 29 Nov 1970], Приступљено 11. 4. 2013.</ref> што је добар показитељ ситуације. [[Кембриџ прстен]] је развијен [[1974]]. на [[Универзитет у Кембриџу|Универзитету у Кембриџу]]<ref>[http://www.cl.cam.ac.uk/conference/EDSAC99/history.html {{en}}A brief informal history of the Computer Laboratory], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>, али се никад није развио у успешан комерцијални производ. [[Етернет]] је развијен у Зирокс парку 1973-1975<ref>{{cite web |url=http://americanhistory.si.edu/collections/object.cfm?key=35&objkey=96 |title={{en}}Ethernet Prototype Circuit Board |publisher=Smithsonian National Museum of American History |accessdate = 2. 9. 2007.}}</ref>, и документоване у УС Патент 4.063.220. Године [[1976]], након што је систем био распоређен у парку, Меткалф и Богс су објавили књигу: „''Етернет: Дистрибутирани пакет-Пребацивање за локалне рачунарске мреже''“.<ref>''[http://www.acm.org/classics/apr96/ {{en}}Ethernet: Distributed Packet-Switching For Local Computer Networks], Приступљено 11. 4. 2013.</ref> -{[[ARCnet]]}- је развијен од стране Дејтапоинт корпорацији 1976. и објављен у 1977<ref>[http://www.arcnet.com/abtarc.htm#history {{en}}"History", ARCNET Trade Association], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>. То је прва комерцијална инсталација у децембру 1977 у {{јез-енг|Chase Manhattan Bank}} у Њујорку.<ref>[http://www.computerworld.com/action/article.do?command=viewArticleBasic&articleId=9060198 "{{en}}The LAN turns 30, but will it reach 40?"], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>

У локалним мрежама се користе четири основна преносна медија: [[коаксијални кабл]], [[упредена парица]], [[фибер оптички кабл|оптички кабл]] и бежични пренос. Сваки од ових медија има своје предности, као и мане у смислу цене, брзине и могућности ширења мреже. У већини првих локалних мрежа користили су се коаксијални каблови. Коаксијални кабл се састоји од једне или две проводне жице енкапсулиране у неколико слојева за изолацију и заштиту. Коаксијални каблови омогућавају велику брзину преноса са ниским стопама грешки. Упредене парице (телефонска парица) је јефтинија од коаксијалног кабла, може одржати брзине преноса уобичајене за већину [[лични рачунар|личних рачунара]] и лако се инсталира. Оптички кабл је преносни медиј који се бира за мреже у којима је потребно одржати велике брзине преноса, почев од 100 [[мегабит]]а у [[секунд]]и. За представљање података оптички кабл користи светлосне импулсе. Пошто светлосни сигнали нису искривљени [[електрично поље|електричним]] и [[магнетномагнетско поље|магнетним пољима]], нуде велику толеранцију на грешке. Недостаци оптичких каблова су њихова висока цена и тешкоће приликом додавања и уклањања радних станица из мреже. У бежичним локалним мрежама поруке се преносе кроз ваздух као [[радио талас|радио таласи]]и. Локалне бежичне мреже је врло лако проширивати.

== Види још ==

* [[Бежичне мреже|Бежично умрежавање]]