'''Свети Лукијан''' (умро око [[290]].) је [[хришћанство|хришћански]] мученик који је убијен у прогонима цара [[Диоклецијан]]а.
Пореклом је био Римљанин, знаменит због племићког порекла, богатства и учености. Неко време био је ученик [[Апостолсвети Петар|апостола Петра]]. Доцније га је послао [[папа]] Климент с [[Свети Дионисије Ареопагит|Дионисијем Ареопагитом]] у [[Галија|Галију]] на проповед [[Јеванђеље|Јеванђеља]], рукоположивши га претходно за [[епископ]]а [[Бове (Оаза)бове|бовског]]. Са великом ревношћу Лукијан је преносио хришћанство најпре по Галији а потом по [[Белгија|Белгији]]. Када је цар Доментијан отпочео гоњење хришћана, послани су из [[Рим]]а нарочити људи у Галију, да потраже и похватају хришћанске мисионаре. Они су прво ухватили и убили светог Дионисија, а потом пошли у потеру за Лукијаном. Нашавши га у Белгији, заједно са његовим помоћницима: презвитером Максијаном и [[ђакон]]ом Јулијаном, они су на једном месту убили ову двојицу а на другом месту посекли Лукијана. У хришћанској традицији помиње се да се Лукијаново мртво тело дигло са земље, узело главу своју у руке и отишло тако до онога места, на коме је желео да буде сахрањен. Над његовим [[мошти]]ма би доцније је саграђена [[Црква (грађевина)|црква]].
[[Српска православна црква]] слави га 3. јуна по црквеном, а [[16. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
