Магистрат — разлика између измена

У доба [[Римско краљевство|Римског краљевства]] највиши магистрат са извршним овлашћењима био је [[римски краљ]]. Његова власт је, ''-{[[de facto]]}-'', била апсолутна. Он је био носилац извршне власти, законодавац, главни судија, врховни свештеник и јединствени врховни командант војске. Након краљеве смрти власт је привремено прелазила на [[римски сенат]], који би изабрао [[интеррексинтерекс|интеррекса]]а ({{Јез-лат|Interrex}}) да спроведе избор новог краља.

Када је [[Римско краљевство|Краљевство]] замијенила [[Римска република|Република]], уставна равнотежа власти се промијенила тако да је већину овлашћења преузео [[римски сенат]]. Године 509. п. н. е. на чело извршне власти су дошла два [[конзул]]а која су се бирала сваке године. Магистрате Републике је бирао римски народ, а сваки од њих је имао посебна, односно ''„велика овлашћења“'' ({{Јез-лат|Maior potestas}}). Највећа овлашћења су имали [[Диктатор (магистрат)|диктатори]] — више него иједан други магистрат, а испод њих је био [[цензор]], [[конзул]], [[претор]], [[едил|курулски едил]] и затим [[квестор]]. Конзули и претори су имали највишу власт, односно [[империјум]] ({{Јез-лат|Imperium}}). Сваки магистрат је уз помоћ [[Вето|вета]] могао зауставити сваки чин или одлуку магистрата који је имао исти или нижи ранг од његовог. Иста су овлашћења имали и [[трибун|народни трибунтрибуни]]и и [[едил|плебејски едиледили]]и, иако нису били магистрати у најужем смислу речи с обзиром да су их бирали једино [[плебејци]], те су као такви били независни од свих других магистрата.

Када је [[Римска република|Републику]] замијенило [[Римско царство|Царство]], равнотежа се поново помјерила у корист извршне власти чији је носилац био [[римски цар]]. Од тада, [[Римски сенат|Сенат]] је могао бирати новог цара, али је одлуке о томе обично доносила [[Римска војска|војска]]. Власт цара — [[империјум]] ({{Јез-лат|Imperium}}) састојала се од тзв. ''трибунских'' и ''проконзулских'' овлашћења. Трибунска овлашћења, која су одговарала [[Народни трибун|народним трибунима]] из доба Републике, цару су давала власт над римским цивилним пословима, а проконзулска власт, слична [[проконзул]]у, цару су давала власт над [[Римска војска|римском војском]]. Те разлике су биле колико-толико јасне у првим годинама и деценијама Царства, да би се касније скроз изгубиле. Традиционални магистрати који су преживели слом Републике били су [[конзул]], [[претор]], [[трибун|народни трибун]], [[едил]], [[квестор]] и [[tribunus militum|војни трибун]]. [[Марко Антоније]] је као конзул 44. године п. н. е. укинуо функције [[Диктатор (магистрат)|диктатора]] и [[Командантmagister коњицеequitum|команданта коњице]], а недуго затим су укинуте функције [[интеррексинтерекс|интеррекса]]а и [[цензор]]а.

* [[трибун|народни трибун]]

* [[magister equitum|командант коњице]]

* [[интерекс|интеррекс]]