Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
:''За манастир у Србији погледајте [[Манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви ступови]]''
{{Манастир инфо
| име = Манастир Ђурђеви ступови
Ред 12:
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
}}
'''Манастир Ђурђеви ступови''' у [[Беране|Беранама]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (1174-1244), сина великог [[Тихомир Завидовић|жупана Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.
 
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године.
Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака.
У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време [[царстефан Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]].
Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије Будимљанско-никшићке]].
4. маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као епископ Будимљанско-никшићки.