|
|ДРЖ=СРБ
|Врста=[[манастир]]
|Време=[[14. век|XIV век]]
|Тип=Споменик културе од великог значаја
|Степен=
}}
[[Датотека:Naupara_tabla.jpg|мини|десно|300п|<center>Подаци о реновирању цркве из 1835. године (табла изнад улаза).]]
'''Манастир Наупара''' је женски манастир који се налази у [[Наупара (Крушевац)наупаре|истоименом селу]] на обали [[Расина (река)|Расине]], код [[Крушевац|Крушевца]] и припада [[Епархија крушевачка|Епархији крушевачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Данашња манастирска црква спада међу најстарије примерке [[Моравски стил|Моравског стила]] и подигнута је током осме деценије [[XIV14. век|XIV века]]а. Првобитно је направљена као придворна црква неког локалног [[властелин]]а, да би касније била претворена у манастир.[[Лазар Хребељановић|Кнез Лазар]] је, у једној повељи из [[1382]]. године коју је издао [[Монахдоротеј Доротеј(монах)|монаху Доротеју]], помиње као део властелинства [[Манастир Дренча|манастира Дренче]], код [[Александровац|Александровца]]. Манастирска црква је обновљена [[1835]]. године, по наредби кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].
Током прве половине последње деценије [[XX20. век|XX века]]а, на манастирској цркви су вршени радови на истраживању и [[Конзе вација|конзервацији]] њене [[Архитектура|архитектуре]] и [[живопис]]а, који су окончани [[1995]]. године. Наупара се данас налази под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=764|Име=Манастир Наупаре|Чланак=Наупара, манастир}}</ref>.
== Архитектура и декоративна пластика ==
Манастирска црква, посвећена [[Богородица|Богородици]], има основу [[триконхос]]а, сажетог типа, са [[Купола|куполом]] над [[наос]]ом и [[Кула звонаразвоник|кулом звонаром]] над [[нартекс]]ом. Горњи део њене фасаде украшен је [[Каменграђевински (материјал)камен|каменом]] [[Декоративна пластика|декоративном пластиком]], међу којом се, својом ''лепотом и монументалношћу''<ref name="СК" />, истиче [[камена розета]] на њеној западној фасади, а за улепшавање фасада коришћене су и [[Сликарство|сликарске]] технике.
== Живопис ==
Фрескосликарство у унутрашњости цркве, настало је у два маха, крајем [[XIV14. век|XIV]] и [[XV15. век|XV века]]а<ref name="СК" />, како је утврђено током истраживања [[1992]]. године, а очувано је само делимично. Ктиторска композиција, која је данас сачувана у мањим деловима, смештена је на споју јужног и источног зида [[нартекс]]а, док се изнад улаза у централни део цркве, налази Богородица са [[ХристХристос|Христом]]ом, који су насликани у линети. Христос [[Пантократор]] био је насликан на своду куполе, по којој били приказани [[јеванђелисти]] и [[библијски пророци]]. Циклус Великих празника насликан је у зонама испод куполе, на сводовима бочних апсида, другим сводовима и простору испод саме куполе, док су у првој зони јужне апсиде приказани [[свети ратници]].
== Види још ==
{{портал|Православље}}
* [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Црква Лазарица]]
* [[Крушевац]]
* {{СК-САНУ|Линк=764|Име=Манастир Наупаре|Чланак=Наупара, манастир}}
{{портал|Србија|Православље}}
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
* [http://www.heritage-db.org/eng/nkd/lista Непокретна културна добра]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]
__БЕЗСАДРЖАЈА__
| 