Манастир Светог Јована Главосека — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Српски манастири; додана категорија [[:Категорија:Манастири Српске православне цркве…
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 8:
|ДРЖ=СРБ
|Врста=[[манастир]]
|Време=[[XIV14. век|XIV]]/[[15. век|XV век]]
|Тип=Споменик културе од великог значаја
|Степен=
Ред 23:
|Остава=Sveti Jovan Glavosek (Zabrega)
}}
'''Манастир [[Свети Јован Главосек|Светог Јована Главосека]]''' се налазио код села [[Забрега (Параћин)|Забреге]], десетак километара североисточно од [[Параћин]]а. Подигнут је поред реке [[Река Црница (река)|Црнице]], испод саме тврђаве [[Петрус]] и има обележја [[Моравски стил|Моравског стила]]<ref name="СК" />. Сам манастирски комплекс је са две стране (северне и источне) био заштићен оштрим стенама.
 
Остаци манастира Светог Јована Главосека се данас налазе под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{ГА-СНС|Линк=913|Име=Црква Св. Јована Главосека}}</ref>, у склопу заштићене споменичке целине ''[[Петрушка област]]''.
 
Током лета [[2010]]. године, обављени су конзерваторски радови на целом комплексу, као и његово сређивање и уређење, које треба да буде окончано за манастирску славу, [[11. септембар|11.09.]]
 
== Манастир Светог Јована Главосека ==
 
[[Историја|Историјски]] извори о манастиру су веома оскудни и готово да их нема<ref name="СК" />, тако да се не зна са сигурношћу када је подигнут, али се, на основу пронађеног натписа на [[камен]]у, зна да је доживео обнову [[1520]]. године. Манастиру је било могуће прићи само са јужне и западне стране, тако да су две грађевине, чији се обриси назиру испод земље<ref name="СК" />, на тим странама, највероватније биле [[куле]] или неки други вид [[Фортификацијатврђава|фортификације]], подигнут да би заштитио цео комплекс.
 
Манастирска црква има основу једнобродне грађевине са обележјима моравског стила, направљена је од [[Сигабигар|сиге]] и ломљеног [[Каменграђевински (материјал)камен|камења]], са зидовима који достижу дебљину и до 1.1[[m]]<ref name="СК" />. Ово је омогућило да се у зидовима, нарочито северном, направи читав низ дубоких [[Ниша (архитектура)|ниша]], при чему је ниша у [[Хришћански олтар|олтарској]]ској [[Апсида|апсиди]] имала улогу [[Проскомидија|проскомидије]]. На западној страни цркве је касније дозидан [[нартекс]], готово [[квадрат]]не основе, испред кога се, судећи по остацима на његовој [[запад]]ној фасади, највероватније налазио [[Дрво (материјал)|дрвени]] трем<ref name="СК" />.
 
== Види још ==