Маркетинг микс — разлика између измена

 

Поред основна 4 елемента маркетинг микса (4П), неки теоретичари наводе да би он требало да буде проширен са још три П који се тичу маркетинга услуга, а то су: Људи (-{'''P'''eople}-), Процес (-{'''P'''rocess}-) и Физичко окружење (-{'''P'''hysical environment}-). Бумс (Booms, B.) и Битнер (Bitner, J.) су били главни заговорници ова додатна 3П те су они били ти који су их, након што је славни [[Филип Котлер|Филип Котлер (Philip Kotler)]] 80-их година 20. века предложио јавну расправу на ту тему, коначно увели у употребу.

 

Ефективан '''маркетинг микс''' мора да испуњава 4 услова:

* да креира одређену конкурентску предност;

* да његови елементи буду добро комбиновани;

* да буде усклађен са расположивим ресурсима фирме.

 

 

Материјална ствар која је резултат производне делатности или нематеријална услуга (уколико говоримо о услугама). Производ је продукт (engl. output) производног процеса. На пример, у аутомобилској индустрији коначни производ је аутомобил. С друге стране, када говоримо о нематеријалним производима (услуге), типични примери индустрије у којима се производе услуге јесу туристичка индустрија, угоститељска делатност итд.

 

 

Цена је износ који потрошач плаћа за робу или услугу. Цена је новчани израз вредности робе или услуге. Најважнији чиниоци који се узимају у обзир приликом формирања цене јесу трошкови материјала, конкуренција, идентитет производа, висина дохотка потрошача, потрошачева перцепција вредности производа, што утиче на потражњу.

 

 

То је место на којем производ (роба) може бити купљен. Може бити физичка трговина (дућан), као и виртуална трговина на Интернету. Назива се и каналом дистрибуције. Канали дистрибуције јесу механизми који су у служби пласмана производа (робе) на кориштење потрошачима. Учесници у дистрибуцијском каналу су произвођачи, трговина на велико, трговина на мало те разни остали постредници. Зависно од броја учесника, дистрибуција може имати један, два, али и више нивоа.

 

 

Промоција представља врсту комуникације коју маркетиншки стручњак може да употреби на тржишту у сврху промовисања свог производа. Овај елемент маркетинг микса омогућава да производ дође у свест потенцијалних потрошача те да они буду упзнати са постојањем производа, као и његових главних особина и предности.

* Место продаје - место где се производ продаје комуницира с потрошачем. Љубазност запослених, униформе запослених, уређење продајнох простора, инвентар, угодна атмосфера, амбијент (мириси и звукови), удобност и слично пуно говоре о целокупној услузи.

 

Данас постоји пракса преображаја концепта 4П у концепт 4Ц. Главна карактеристика тог концепта (4Ц) јест да је оријентисан претежито на потрошача. У том контексту, своју адекватнију примену има у [[маркетиншким нишама]]. 4П концепт је замењењн 4Ц концептом на начин и са циљем да задовољи потрошача те да му се што више приближи.

У ту сврху, елеменат Производа (Product) замењен је елементом Потрошача (Consumer), Цена је замењена Трошком (Cost), Удобност, односно Погодност (Convenience) замењује Дистрибуцију (Place), а уместо Промоције (Promotion), као задњег П у низу, убацила се функција Комуникације (Communication).

Дакле, елементи 4Ц гласе:

* [[Трошак|Трошак ('''C'''ost)]]: сви они додатни трошкови осим цене које потрошач има купујући одређени производ или услугу. Ти трошкови могу бити новчани и неновчани. Нпр., уколико потрошач одлази на летовање он ће, поред цене коју плаћа за полупансион, имати још неке трошкове који нису укључени у ту цену, као на пример, трошкове бензина до дестинације, трошкове за додатне услуге које ће користити на путу до дестинације (путарине, прехрана итд.) - то су новчани трошкови. Осим њих постоје и неновчани трошкови, као на пример, утрошено време, затим опортунитетни трошак одласка на летовање (јер је потрошач могао своје време другачије провести да није отишао на летовање) и слично;

* Погодност ('''C'''onvenience): код 4Ц концепта погодност куповине замењује дистрибуцију која у овом моделу губи смисао. Маркетер мора да размишља на које ће све начине потрошачи долазити до производа, тј. како ће да га купују и плаћају. У данашњем свету постоје различити начини купње. Купац може свој омиљени производ без превише труда и физичког напора купити из властитог дома, па чак и из фотеље. Постоји могућност купње преко Интернета, путем телефона, каталога, плаћајући кредитном картицом и слично;

* [[Комуникација|Комуникација ('''C'''ommunication)]]: пожељно је користити комуникацију уместо промоције производа или услуге. Комуникација је шири појам од промоције. Омогућава да уместо агресивног приступа промоције производа, маркетер створи једну интерактивну комуникацију са потенцијалним потрошачем.

 

 

1948. године [[Џејмс Калитон (James Culliton)]] први пут о маркетиншком одлучивању размишља као о рецепту.