Марсело Каитано — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Доктори наука; додана категорија [[:Категорија:Доктори правних наука|Доктори правних нау… |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 20:
| крај функције 1 = [[25. април]] [[1974]].
| вероисповест =
| професија = [[право|правник]], [[политика|политичар]]
| потпис =
}}
'''Марсело Жозе дас Невес Алвес Каитано''' ({{јез-порт|Marcello José das Neves Alves Caetano}}; [[Лисабон]], [[17. август]] [[1906]] — [[Рио де Жанеиро]], [[26. октобар]] [[1980]]) био је [[Португалија|португалски]] [[политика|политичар]] и последњи [[премијер]] португалске ''Нове државе'', срушен с власти у [[Каранфилска револуција|каранфилској револуцији]].
== Биографија ==
Ред 31:
=== Премијер ===
[[Август]]а [[1968]]. године, дотадашњи [[премијер]] Салазар претрпео је ненадани [[срчани удар]] и након 36 година владавине лишен премијерске функције. Тадашњи председник [[Америко Томас]] одмерио је потенцијалне Салазарове наследнике и одлучио да функцију премијера додели Каитану [[28. септембар|28. септембра]] 1968. године<ref>See [http://dre.pt/pdfgratis/1968/09/22900.pdf Decree N° 48597].</ref> . Томас се око своје одлуке није посаветовао са Салазаром. Напротив, према неким тврдњама, Салазар је све до своје смрти у јулу [[1970]]. био уверен да је премијер.
Каитано је покренуо неке реформе на пољу економије, али није ништа учинио по питању политичких слобода. Прве године његове владавине обележио је привредни раст, али се стање погоршало након [[нафтна криза 1973.|нафтне кризе]] [[1973]]. године. Све веће незадовољство међу народом узроковао је и непопуларни [[Португалски колонијални рат|рат у афричким колонијама]]. Сваке је године 40 % португалског буџета одлазило на трошкове рата у колонијама, а његов крај се није назирао. До 1973, у практички свим колонијама су ослободилачки покрети контролисали највеће делове земље, док је португалска војска била стационирана само у већим градовима.
Ред 38:
=== Пад с власти, егзил и смрт ===
Од почетка [[1974]]. године почели су да избијају на површину први знакови побуне против режима. Унутар војске је формирана група официра која је почела да планира [[државни удар|пуч]]. У марту је покушан први пуч, али није успео. До тада је Каитано већ неколико пута понудио своју оставку на место премијера, али ју парламент није прихватио. Војска је [[25. април]]а 1974. у [[Каранфилска револуција|каранфилској револуцији]] коначно срушила с власти режим ''Нове државе''. Готово уопште није било отпора пучу.
Каитано је дао оставку на место премијера и био држан у кућном притвору неколико дана на острвима [[Мадеира|Мадера]]. После тога је отишао у егзил у [[Бразил]], где је умро од срчаног удара у Рио де Жанеиру 1980. године<ref>[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,949058,00.html Time Magazine], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>.
== Извори ==
| |||