Метеорологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Nubes_movimiento2.gif|десно|мини|Облаци]]
'''Метеорологија''' је [[наука]] о [[Земљина атмосфера|Земљиној атмосфери]] и променама у њој. Метеорологија проучава промене [[време (метеорологија)|временских услова]] око нас. Спада у групу [[геофизика|геофизичких]] наука. Неке од главних појава које се проучавају су количина и врста [[падавине|падавина]], [[
Реч метеорологија потиче од грчке речи „метеорон“ која се односила на све појаве на небу. Занимање човека за време које га окружује постојало је откад и сам човек. Већ у старој Кини, Индији, Египту и Грчкој људи су расправљали о ветровима и падавинама и покушавали да схвате и објасне те временске појаве. Прва књига са описом и тумачењем временских појава је Аристотелова Метеорологика (340. године пре Христа), а обухватала је све појаве изнад тла. Наредних векова, скоро хиљаду година, метеорологија се није уопште или се врло сабо развијала. Из тог времена постоје ретки записи (анали), углавном црквени, о времеским појавама, посебно непогодама.
Ред 27:
С развитком метеорологије отворила се и могућност њеног искоришћавања у свакодневном животу за потребе човека. То је потакнуло организацију и настанак првих метеоролошких служби, али и развило сазнања о великој важности међународне сарадње. Људи су брзо схватили да време и метеоролошка збивања не познају државне границе и да прелазе границе континената.
Међународна повезаност у метеорологији утемељена је на 1. међународном конгресу метеоролога у [[Беч]]у, [[1873]]. године, гдје је основана Међународна метеоролошка организација (International Meteorological Organization – IMO). Та организација је [[1951]]. године прерасла у Светску метеоролошку организацију (-{World Meteorological Organization – [[WMO]]}-, посебну агенцију [[
Метеорологија као наука и даље се развија. Од велике помоћи је и нагла компјутеризација и аутоматизација, поготово у искориштавању огромног броја осматрања која се дневно обављају традиционалним, али и новим инструментима. Нпр. развој [[Доплер радар]]а кључан је за правовремена и што тачнија упозорења на надолазећи [[торнадо]] или друге локалне временске догађаје који представљају опасност људима и имовини. Нови супермоћни компјутери једини могу у врло кратком времену обрадити мноштво информација које сваког тренутка стижу са свих страна света, а то је кључно за правовремено и тачно решавање сложених једначина које описују и предвиђају стање атмосфере.
Ред 35:
Врло битан део метеорологије су метеоролошка осматрања и мерења. Она се врше на многе начине, најчешће у метеоролошким станицама, а од велике важности у новије време су [[радио]], [[радар]] и [[сателит]]и. Рачунарска технологија успешно се и увелико користи, укључујући нумеричке моделе, интерактивну анализу података и њихово потпуно разумевање.
Метеорологија делује у вези с многим гранама науке које се баве човековом околином. Неке од важнијих су [[ваздухопловство|аеронаутика]], [[пољопривреда]], [[архитектура]], [[екологија]], производња енергије, [[шумарство]], [[хидрологија]], медицина и [[океанографија]]. Многе од наведених наука увелико зависе од учинка времена на одређеном месту, али хидрологија и океанографија нпр. утичу и повратно на метеорологију јер својим учинцима мењају и атмосферске услове на Земљиној површини.
== Подела метеорологије ==
| |||