Мигел Анхел Астуријас — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 6:
| пуно_име =
| датум_рођења = [[10. октобар]] [[1899]].
| место_рођења = [[Град Гватемала (град)|Гватемала]]
| држава_рођења = [[Гватемала]]
| датум_смрти = [[9. јун]] [[1974]].
Ред 17:
| дела =
}}
'''Мигел Анхел Астуријас''' ({{јез-ес|Miguel Angel Asturias}}; [[Град Гватемала (град)|Гватемала]], [[10. октобар]] [[1899]] — [[Мадрид]], [[9. јун]] [[1974]]) је био гватемалски књижевник и добитник [[Нобелова награда|Нобелове награде]] за књижевност [[1967]]. године.
 
Романописац и приповедач [[магични реализам|магичног реализма]], био је под утицајем надреализма. Међутим, убрзо показује велико интересовање за индијанску митологију, сопствену домовину, живот сељака под колонијалним јармом, што се може видети још у самим насловима његових дела.
Ред 28:
Када се вратио у Гватемалу, друга диктатура, диктатура [[Хорхе Убико|Хорхеа Убика]] ({{јез-ес|Jorge Ubico}}) утиче на Астуријасово књижевно дело које је једно време искључиво лирске природе. Из тог периода су „Емуло Липолидон“ {{јез-ес|Emulo Lipolidón}}; 1935), „Сонети“ ({{јез-ес|Sonetos}}; 1937), и други.
 
Одлази у Мексико, где коначно 1946. године објављује роман „Господин председник“, оштар напад на све врсте америчких „[[каудиљизам|каудиљизама]]а“.
 
Одлази у [[Буенос Ајрес]] где започиње дипломатску каријеру. Године [[1951]]. објављује [[Јак ветар]] ({{јез-ес|Viento fuerte}}), први роман у „Трилогији банана“ ({{јез-ес|trilogía bananera}}), романима у којима обрађује беспоштедну експлоатацију Индијанаца и гватемалских природних богатстава компаније Јунајтид Фрутс. Следеће године објављује роман [[Људи од кукуруза]] ({{јез-ес|Hombres de maíz}}) (1952.). Други део трилогије, [[Зелени папа]], објављен је [[1954]]. године. Године 1960. објављује и трећи део ове трилогије, „[[Очи покојника]]“ ({{јез-ес|Los ojos de los enterrados}}).