Микенска уметност — разлика између измена

'''Микенска уметност''' се развијала на југоисточној обали [[Античка Грчка|Грчке]], истовремено са [[Крит|Критском]]ском културом нових палата. Центар Микенске цивилизације био је у граду [[Микена|Микени]] на северном [[Пелопонез|Пелопонезу]]у, одакле су Микенци почели колонизацију грчких острва и унутрашњости, делова [[Мала Азија|малоазијске]] [[Сицилија|Сицилије]]. После уништења [[Кносос]]а и [[Минојска цивилизација|минојске цивилизације]], Микена је постала највећа трговачка и војна сила на [[Егејско море|Егејском мору]]. Због изузетне важности ове културе, период грчке историје између 1600. и 1100. године п. н. е. назива се [[Микенска Грчка|Микенском]].

После [[1300. п. н. е.]] настаје интензивна градитељска активност у Микени и њеним колонијама. Они су око својих градова и палата подизали снажне одбрамбене бедеме од великих, грубо тесаних камених блокова зиданих без малтера. Ови бедеми су својом импозантном дебљином (од 7 до невероватних 17 метара) до те мере импресионирали старе Грке да су их у каснијим временима назвали киклопским. Веровали су да су их подигли једнооки дивови [[КиклопКиклопи]]и. Најпознатији остатак таквих бедема је Лавља капија.

Скромни гробови из периода [[20. век п. н. е.|2000. п. н. е.]] дали су само нешто једноставне грнчарије и понеки комад бронзаног оружја. Око 1600. године п. н. е. јављају се дубоке гробнице у виду окна, а мало касније и коничне камене коморе – кошнице нпр. [[Атрејева ризница]]. У њима је нађено веома много предмета за личну употребу: посуде за пиће, накит, оружје, маске и сл. добрим делом златних и изврсно занатски израђених. Иако нису нађене претпоставља се да је постојала богата декоративна шема зидних слика и пластичних [[орнамент|орнамената]] у краљевској дворани за аудијенције.