Микенска уметност — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
[[Датотека:NAMA Mycènes bouclier 1.jpg|мини|300п|Фрагмент зидног сликарства из [[Микена|Микене]]]]
 
'''Микенска уметност''' се развијала на југоисточној обали [[Античка Грчка|Грчке]], истовремено са [[Крит|Критском]]ском културом нових палата. Центар Микенске цивилизације био је у граду [[Микена|Микени]] на северном [[Пелопонез|Пелопонезу]]у, одакле су Микенци почели колонизацију грчких острва и унутрашњости, делова [[Мала Азија|малоазијске]] [[Сицилија|Сицилије]]. После уништења [[Кносос]]а и [[Минојска цивилизација|минојске цивилизације]], Микена је постала највећа трговачка и војна сила на [[Егејско море|Егејском мору]]. Због изузетне важности ове културе, период грчке историје између 1600. и 1100. године п. н. е. назива се [[Микенска Грчка|Микенском]].
 
== Архитектура ==
 
После [[1300. п. н. е.]] настаје интензивна градитељска активност у Микени и њеним колонијама. Они су око својих градова и палата подизали снажне одбрамбене бедеме од великих, грубо тесаних камених блокова зиданих без малтера. Ови бедеми су својом импозантном дебљином (од 7 до невероватних 17 метара) до те мере импресионирали старе Грке да су их у каснијим временима назвали киклопским. Веровали су да су их подигли једнооки дивови [[КиклопКиклопи]]и. Најпознатији остатак таквих бедема је Лавља капија.
 
Централни мотив микенских палата је била краљевска дворана за аудијенције, тзв. [[мегарон]] - правоугаона дворана са округлим огњиштем у средини. Из мегарона се касније развио [[грчки храмови|грчки храм]]. Нема монументалних скулптура, али има пуно савршено израђених предмета ситне пластике - накита, оруђа, посуђа. Можда је ова уметност само декаденција Минојске уметности, исти су облици и колорит, али су облици тврђи.
<span id="lavlja-kapija">'''Лавља капија'''</span> (око [[1250. п. н. е.]]) је капија у сачуваном фрагменту киклопског бедема. Изнад надвратника зид је направљен у виду троугласте конструкције, чиме се олакшава притисак од зида изнад. То ингениозно решење је заменило лук, који Микенци нису познавали. (Сличан принцип су користили и стари Египћани). Унутар те конструкције смештен је необичан камени рељеф са лавовима, који подсећа на чуваре врата у [[Асирска уметност|асирској архитектури]].
 
Скромни гробови из периода [[20. век п. н. е.|2000. п. н. е.]] дали су само нешто једноставне грнчарије и понеки комад бронзаног оружја. Око 1600. године п. н. е. јављају се дубоке гробнице у виду окна, а мало касније и коничне камене коморе – кошнице нпр. [[Атрејева ризница]]. У њима је нађено веома много предмета за личну употребу: посуде за пиће, накит, оружје, маске и сл. добрим делом златних и изврсно занатски израђених. Иако нису нађене претпоставља се да је постојала богата декоративна шема зидних слика и пластичних [[орнамент|орнамената]] у краљевској дворани за аудијенције.
 
'''Атрејева ризница''' је заправо погрешан назив за Атрејеву гробницу, која се налази изван палате и усечена је у падину брега. Улаз, [[дромос]], био је дугачак 35 метара, такође усечен у брег. Између ходника и гроба налазила су се врата, која су била оивичена орнаментованим стубовима, који су слични стубовима у критским палатама, изнад којих се налазио [[архитрав]], а са стране су се налазиле представе два лава. Простор је украшен [[розета]]ма, спиралним орнаментом и црвеним порфиром. Унутрашњост ризнице је била подељена на две просторије, од којих је већа служила [[култ]]у, а у мањој је смештен покојник.
256.217

измена