Милан Будимир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 8:
| датум_смрти = [[17. октобар]] [[1975]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]
|поље =
|институција =
Ред 21:
== Биографија ==
 
Рођен је [[1891]]. године у [[Мркоњић Град|Варцар ВакуфВакуфу]]у (данашњем [[Мркоњић Град]]у). Школовао се у [[Сарајево|Сарајеву]], а студирао је класичну филологију на Универзитету у [[Беч]]у где је и докторирао [[1920]]. године са тезом „О олујним демонима код индоевропских народа“. Исте године, изабран је најпре за асистента, а убрзо потом и за доцента на Катедри за класичну филологију [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета у Београду]]. За ванредног професора је изабран [[1928]], а за редовног [[1938]]. године и као професор и шеф Катедре за класичну филологију радио је са прекидом за време немачке окупације земље током [[Други светски рат|Другог светског рата]], све до пензионисања [[1962]]. године.
 
Као студент, био је политички ангажован у националним круговима српских омладинаца и члан [[Млада Босна|Младе Босне]]. У то време објављивао је и чланке у [[загреб]]ачком ''Србобрану'' и београдском ''Одјеку'', уређивао је ''Словенски југ'' и ''Ново дјело''. Милан Будимир је био ратни инвалид, односно од [[1922]]. године је био потпуно слеп. Библиотека Савеза слепих Србије носи његово име.