Милан Антончић Велебит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 10:
| држава_смрти =<br />{{застава|СР Југославија}}
|професија=војно лице
|служба=[[Југословенска војска|Војска Краљевине Југославије]]; <br />[[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачка војска]]<br />и [[Југословенска народна армија]]
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|чин=[[генерал-потпуковник]]
|народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]].
|одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
Ред 26:
== Биографија ==
Рођен је [[2. октобар|2. октобра]] [[1918]]. године у [[Госпић]]у. Потиче из сиромашне радничке породице. у Госпићу је поред основне школе, завршио и четири разреда гимназије. Због тешког материјалног стања није могао да настави школовање у гимназији, па је уписао подофицирску школу Југословенске војске.
После завршетка школовања службовао је у [[Скопље|Скопљу]], као руководилац администрације артиљеријске батерије. Ту је дошао у додир с револуционарном омладином и [[Раднички покрет|радничким покретом]]. Године [[1939]]. одбио је да са својим водом пуца у демонстранте који су на скопским улицама протестовали због окупације [[Албанија|Албаније]] од стране [[Фашизам|фашистичке]] [[Италија|Италије]]. Због тога је био ухапшен, и после изласка из затвора премештен у [[Краљево]]. Ту се повезао с радницима из Фабрике вагона и укључио се у рад њиховог спортског друштва „Железничар“.
Ред 32:
После [[Априлски рат|Априлског рата]] и капитулације Југословенске краљевске војске, [[1941]]. године, [[Трећи рајх|Немци]] су га два пута заробљавали, али је оба пута успео да побегне и врати се у [[Краљево]]. Чим су почеле припреме за оружани устанак, Милан се укључио у припреме и по задатку Партије, отишао је на планину [[Гоч]]. Тамо се придружио групи партизана и учествовао у првим оружаним акцијама на подручју Краљева.
После [[Прва непријатељска офанзива|прве непријатељске офанзиве]] и налазио се међу [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|партизанским јединицама које су се повукле у Санџак]], крајем новембра [[1941]]. године. Када је [[21. децембар|21. децембра]] [[1941]]. године у [[Рудо]]м формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]], постављен је за командира Чете пратећих оруђа, а затим је био заменик команданта Четвртог крагујевачког и командант Шестог београдског батаљона. Учествовао је у свим великим борбама које је [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва пролетерска бригада]] водила на подручју [[Босна
Приликом напада на [[Теслић]], на Нову [[1943]]. годину, налазио се на челу батаљона, када је јурнуо у град и заробио топове. Затим је гађајући из стрељачког строја помогао у заузимању утврђених зграда и гранатама из топа уништио оклопни воз. Тиме је омогућено другим јединицама, које су тада нападале на град, да га лакше изврше свој задатак. У нападу на Шујицу, децембра [[1943]]. године, био је рањен.
У пролеће [[1944]]. постављен је за команданта [[Прва личка пролетерска ударна бригада|Прве бригаде]] [[
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], завршио је [[Војна академија Ворошилов|Војну академију „Ворошилов“]] у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и Вишу војну академију ЈНА. Обављао је високе војне дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] и у Савезном секретаријату за народну одбрану. Пензионисан је у чину [[генерал-потпуковник]]а.
Умро је [[24. октобар|24. октобра]] [[1997]]. године и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године.
== Литература ==
| |||