Милан Корица Ковач — разлика између измена

|народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]].

Рођен је [[22. децембар|22. децембра]] [[1919]]. године у селу [[Лаћарак|Лаћарку]], код [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у свом селу, а после тога је изучио ковачки занат. Од [[1936]]. године је радио у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], [[Рума|Руми]], [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Шид]]у. Прве представе о борби прокомунистички организованих радника стекао је у својој кући од оца Миланка, који је био хапшен због учешћа у левичарском покрету и од брата од тетке Маринка Ђурића из [[Јарак (Сремска Митровица)|Јарка]], који је радио у револуционарним студентским организацијама у [[Београд]]у.

У фебруару 1943. године заједно са [[Стеван Петровић Бриле|Стеваном Петровићем Брилетом]] извео је диверзију на врдничку електричну централу. А [[26. августаавгуст]]а 1943. године је са својим батаљоном извео диверзантски напад на непријатељски транспортни воз између [[Вогањ|Вогња]] и Сремске Митровице. У овој акцији експлодирало је неколико цистерни бензина и више вагона с муницијом, а пруга је неколико дана била неспособна за саобраћај.

У јануару [[1944]]. године прешао је из [[Трећа војвођанска ударна бригада|Треће]] у [[Пета војвођанска ударна бригада|Пету војвођанску ударну бригаду]] и постао заменик команданта бригаде, а у априлу исте године постављен је за команданта [[Други Сремски партизански одред|Другог Сремског партизанског одреда]], а половином године постаје и командант Сремске оперативне области. Када је на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], [[12. септембар|12. септембра]] 1944. године, формирана [[Осма војвођанска ударна бригада]] за њеног команданта постављен је Милан Корица Ковач. На овој дужности он је остао скоро до краја рата.

Нарочито се истакао у прелазима преко [[Дунав]]а са бригадом у борбеним условима: у октобру 1944. године код села [[Белегиш]]а, и у новембру 1944. у [[БатинскаБитка биткакод Батине|Батинској бици]]. У батинској операцији, у новембру 1944. године, после шестодневних борби прса у прса, борци [[Осма војвођанска ударна бригада|Осме војвођанске ударне бригаде]], газећи воду до гуше, отели су од непријатеља шест километара насипа, начичканог митраљезима и брањеног топовима, и одбацили су [[Трећи рајх|Немце]] са Дунава према Кнежевим Виноградима.

После ослобођења земље завршио је тенковско-официрску школу и Вишу војну академију обављајући истовремено разноврсне дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] - начелника оклопне бригаде, начелника одељења оклопних јединица у војном подручју итд. После пензионисања [[1964]]. године, у чину [[пуковник]]а, обављао је многе друштвено-политичке функције. Умро је [[26. јулајул]]а [[1987]]. године.

Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.