Милета Радојковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 3:
| слика = Knez_mileta.jpg
| ширина_слике = 275п
| опис_слике = Милета Радојковић <br /><small>(уље на платну [[Урош Кнежевић|Уроша Кнежевића]], [[1837]].)</small>
| пуно_име =
| датум_рођења = [[1778]].
Ред 27:
}}
'''Милета Радојковић''' ([[Ђунис]], [[1778]] — [[Јагодина]], [[26. септембар]] [[1852]]) је био учесник [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], а био је први и најзаначајнији кнез [[Јагодинска нахија|Јагодинске нахије]]<ref name="Јагодинска нахија I">
{{Cite book |last= Поповић|first= Љубодраг |editor= Зоран Марковић |title= Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823|origdate= |origyear= 2005. |url= http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |accessdate= 12.07.2012 |publisher= Историјски архив Јагодина |location= Јагодина |language= српском |id= 86-902609-5-1}}</ref> и велики сердар Расински, као и почасни члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]]. Милету Радојковића је отац као малог довео у [[Доњи Катун|Доњем Катуну]] и као дете је одрастао и живео у [[Доњи Катун|Доњем Катуну]]. Преци Радојковића су у [[Ђунис
== Биографија ==
За кнеза Јагодинске нахије је постављен на скупштини одржаној [[19. децембар|19. децембра]] [[1815]]. године и на овом месту је остао све до [[1830]]. године<ref name="Јагодинска нахија I" />.
У овом периоду био је и члан члан [[Крагујевачки опште народни суд|Крагујевачког опште народног суда]] и [[Београдски народни суд|Београдског народног суда]]. Када је у октобру [[1823]]. године [[Милош Обреновић|Кнез Милош Обреновић]] основао најважнији суд у земљи — „Обшченародни суд” у Крагујевцу, Милета Радојковић је постављен за једног од чланова овог суда. У овом суду се налазио до [[Ђурђевдан]]а [[1825]]. године када је премештен у Београдски народни суд. У Београдском општенародном суду се налазио све до јула 1826. године када је поново постао члан Општенародног суда. Познато је да је и 1830. године био члан овог суда.<ref name="Јагодинска нахија I" />
Милета је 1826. године, заједно са [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучић Перишићем]] имао највеће заслуге у гушењу [[Ђакова буна|Ђакове буне]]. Тада је Милета водио коњицу, а Тома пешадију.<ref name="Калабић">
Ред 43:
Када је Кнежевина Србија [[1834]]. године подељена на [[сердарство|сердарства]], Милета је постављен за великог кнеза [[Расинско сердарство|Расинског сердарства]], једног од 5 сердарстава на које је подељена тадашња Србија<ref name="Покушај">{{Cite book |last= Петковић|first= Ђорђе |title= ПОКУШАЈ РАЗЈАШЊЕЊА КОНТРАВЕРЗИ У САВРЕМЕНОЈ ЛИТЕРАТУРИ О ИСТОРИЈСКИМ ЛИЧНОСТИМА ПОМОРАВЉА С ПОЧЕТКА XIX ВЕКА |url= http://www.arhivja.autentik.net/images/pokusaj.pdf |publisher= Историјски архив Јагодина |accessdate= 24.07.2012 |location= Параћин |page= 5 |language= српском }}</ref><ref>[http://www.zastavinsoliter.com/istorijat.htm Историја Крагијевца на сајту -{www.zastavinsoliter.com}-], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>.
Милета Радојковић је [[1835]]. године предводио највећу буну против Кнеза Милоша Обреновића која је позната као [[Милетина буна]]. Побуњеници су устали са намером да уставом ограниче кнежеву власт. Кнез је био приморан да у [[Крагујевац|Крагујевцу]], тадашњој престоници Србије, донесе [[Сретењски устав]], којим су кнежева права ограничена и делимично пренета на [[Државни савет
Када је у Кнежевини Србији [[1838]]. године поново донет [[Устав Србије из 1838. године|устав („Турски устав“)]], Милош Обреновић је именовао седамнаест чланова Совјета и Великог Суда међу којима је био и Милета Радојковић<ref name="Ниш">[http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=10805 „СРБИЈА 1813-1858 - други део“, на сајту www.srpskadijaspora.info Данијел Спасојевић, Историјски архив Ниш: „Сто седамдесет година од доношења првог српског устава“ (чланак о доношењу устава и разлозима за његово доношење)], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>.
Од [[11.
Током Првог српског устанка као нахијски кнез Милета је у [[Својново|Својнову]] обновио [[манастир Светог Николе Мирликијског у Својнову|манастир Светог Николе Мирликијског]]. Он је од остатака порушеног манастира изградио данашњу цркву и данашњи стари источни конак.<ref>[http://www.eparhijakrusevacka.com/Манастир-Светог-Николе-Мирликијског,-Својново „ Манастир Светог Николе Мирликијског, Својново“ на сајту Епархије крушевачке], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
Милета Радојковић је умро [[26. септембар|26. септембра]] [[1852]]. године. Сахрањен је у [[Варварин]]у поред [[црква Свете Богородице у Варварину|цркве Свете Богородице]].
По њему је улица у [[Београд]]у у [[Градска општина Стари град (Београд)|општини Стари град]] добила име — [[Списак улица Старог града|Кнез Милетина улица]], а такође и једна улица у Јагодини носи његово име.
| |||