Минерал — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Minerals.jpg|250п|мини|десно|Минерали]]
'''Минерали''' су природна једињења настала природним (геолошким) процесима која су карактеристичног хемијског састава, имају строго уређену атомску [[Хемијска структура|структуру]] и различите физичке карактеристике. Термин „минерал“ обухвата не само [[hemijska struktura|хемијски састав]] материјала, већ и структуру минерала ([[кристална решетка]]). Тако нпр. два минерала могу бити иста по хемијском саставу али да имају различиту кристалну решетку. Минерали се по саставу крећу од чистих [[Хемијски елемент|елемената]] (попут самородног злата, самородног сребра...) и једноставних [[Со|соли]] до веома сложених [[Силикати|силиката]] са хиљадама познатих облика (органска једињења се обично искључују).
Тренутни број познатих минерала у природи је преко 4.000. Од њих преко 120 су чести у природи. Минерали се налазе у стенама у природи и изучавање минерала је битно за изучавање стена јер се на основу њихових карактеристика може закључити каква је била генеза стена, дакле, у којим условима су настале.
Ред 7:
== Дефиниција и класификација ==
Да би била сврстана у минерале, супстанца мора бити чврста и мора имати [[кристал]]ну структуру. Такође, мора се јављати у природи, као хомогена супстанца и имати одређени [[hemijska struktura|хемијски састав]]. Традиционалне дефиниције не укључују ''органске'' материје. Ипак, Интернационална Минералошка Асоцијација 1995. године усвојила је нову дефиницију:
:''минерал је елемент или хемијско једињење које је обично кристаласто и које је настало као резултат геолошких процеса.''<ref name=Nickel> http://www.minsocam.org/msa/ima/ima98(04).pdf Ernest H. Nickel, 1995, ''The definition of a mineral'', The Canadian Mineralogist, vol. 33, pp. 689 - 690</ref>
Ред 76:
Од неметаличних сјајности постоје још:
* '''седефаста''' сјајност коју имају листасти кристаласти агрегати,
* '''смоласта''' сјајност коју имају [[сфалерит]] и [[сумпор|самородни сумпор]]
* '''свиласта''' - влакнасти кристаласти агрегати а
* '''мат''' сјајност се јавља када код минерала постоји одсуство сјаја.
Ред 140:
:* ''врло савршена'' - какву имају листасти кристаласти агрегати,
:* ''савршена цепљивост'' - ([[галенит]], [[калцит]], већина карбоната),
:* ''јасна цепљивост'' - која се препознаје по делимично равној површини ([[пироксени|пироксен]]),
:* ''несавршена цепљивост'' - која се тешко уочава, и
:* ''врло несавршена цепљивост'' - када постоји и прелом.
Ред 155:
[[Датотека:GoldNuggetUSGOV.jpg|десно|мини|180п|Злато]]
За систематизацију минерала од значаја је хемијски састав минерала. Постоје:
# '''''Самородни елементи''''': [[бакар|самородни бакар]] (Cu), [[сребро|самородно сребро]] (Ag), [[злато|самородно злато]] (Au), [[гвожђе]] (Fe), [[сумпор|самородни сумпор]] (S), [[графит]] (C), [[дијамант]] (C)
# '''''Сулфиди''''': [[пирит]], [[халкопирит]], [[пентландит]]
# '''''Халиди'''''
Ред 180:
{{Минерали}}
[[Категорија:Минерали]]
| |||