Минхаузенова трилема — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Минхаузенова трилема''' (по [[БаронКарл Фридрих Минхаузен|Барону Минхаузену]], који је наводно извукао себе (и коња на коме је јахао) из мочваре вукавши се за сопствену косу), такође позната и као '''Агрипина трилема''' (по [[Агрипа Скептик|Агрипи Скептику]]), је филозофски израз настао да би се истакла наводна немогућност да се докаже било која [[истина]] чак и у областима логике и математике. То је назив аргумента из [[епистемологија|теорије сазнања]] који сеже до немачког филозофа [[Ханс Алберт|Ханса Алберта]], и у традиционалнијем облику до Агрипе.
 
== Трилема ==
Ред 5:
* [[циркуларно резоновање|Циркуларни доказ]], код кога се теорија и доказ узајамно доказују (то јест у једном тренутку долази до круга у доказивању),
* Регресивни доказ, код кога сваки доказ захтева наредни доказ, ''-{[[ad infinitum]]}-'' (то јест докази се дају један за другим у бескрај)
* [[АксиомАксиома]]атскитски доказ, који почива на поставкама које су прихваћене за тачне (то јест у доказивању се дође до основне претпоставке која се узима за истиниту)
 
Прва два метода резоновања су суштински слаба, а како су се грчки скептици залагали за дубоко пропитивање свих прихваћених вредности, одбијали су да прихвате доказе трећег типа. Трилема се тако састоји у одлучивању између три једнако незадовољавајућа избора.