Мирон Флашар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
| датум_рођења = [[23. јун]] [[1929]].
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]]
| датум_смрти = [[2. март]] [[1997]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]
|поље =
|институција =
Ред 25:
Од 1950. је запослен на Филозофском факултету у Београду, на Катедри за класичну филологију, односно на потоњем и садашњем Одељењу за класичне науке. Најпре је радио као инжењер, од 1953. као професор средње школе додељен на рад, а 1955. је изабран за асистента за предмет Класична филологија. Одбранио је 1959. докторску дисертацију под насловом „Античко наслеђе у делу [[Петар II Петровић Његош|Његошеву]]“, пред комисијом у којој су били професори [[Милан Будимир]], [[Милош Н. Ђурић]], [[Војислав Ђурић (историчар књижевности)|Војислав Ђурић]] и [[Видо Латковић]].
 
Изабран је 1959. у звање доцента за предмет класична филологија. Две школске године је провео на специјализацији у [[Атина|Атини]], где се 1960/61. и 1962/63. бавио новијом грчком филологијом. Добио је 1964. [[Октобарска награда града Београда|Октобарску награду града Београда]] за књижевност, са професором Миланом Будимиром за заједнички писани универзитетски уџбеник „De auctoribus romanis: преглед римске књижевности“ (Београд, 1963).
 
Изабран је 1965. у звање ванредног професора за предмет Класична филологија, а 1971. у звање редовног професора за предмет Античке књижевности (хеленска и римска). Од 1977. био је управник Одељења за класичне науке Филозофског факултета у Београду.