Википедија

Хатишериф из 1830. године — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Погрешно написано име
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 14:
 
== Одредбе о самоуправи ==
ДругВисокаДруго, Висока Порта се неће мешати у унутрашњу управу Србије. Србима је признато право вероисповести са слободом бирања [[митрополит]]а и [[епископ]]а које ће постављати [[цариградски патријарх]]. Милошу Обреновићу потврђено је звање српског кнеза са наследним правом које је потпуније одређено Бератом из исте године. Кнез има право на пристојну апанажу сходно положају који има, али тиме не сме превише оптерећивати народ. Порта је задржала право именовања новог кнеза бератом за кога он мора уплатити суму од 100.000 турских гроша царској благајни.
 
Унутрашња управа поверена је кнезу и [[Државни савет (Србија)|Савету]]. Кнез је имао законодавну власт, а са Саветом је делио извршну власт. Чланове савета бира кнез (иако то није наведено) и њихово звање је доживотно сем уколико не начине тежу кривицу против Порте или закона. У правосуђе се Турци нису мешали. Кнез је стекао право да држи одред војника ради одржавања реда и поретка у земљи. Сем тога, Срби имају право отварати поште, болнице, школе, штампарије и сл. Српски трговци могу слободно деловати по територији читавог Царства. Ниједан Србин не може се присилити да служи Турчину.
 
Срби су стекли право да у Цариграду држе свога представника - [[Капућехаја|капућехају]], преко кога ће обављати све нужне послове са Портом.
 
== Објављивање и значај ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хатишериф_из_1830._године”