Моравскопанонска мисија — разлика између измена

Њен источни део је своју експанзију покренуо ка [[исток]]у, настојећи да учврсти своју номиналну власт над Словенским племенима око [[Лаба (река)|Лабе]], у [[Панонија|Панонији]] и на простору некадашње [[Чехословачка|Чехословачке]]. Један од инструмената експанзије било је и ширење хришћанства преко [[Германи|германских]] свештеника на [[Латински језик|латинском језику]] уз подршку [[Рим]]а. Ширење утицаја и јачање [[Мојмир I|Мојмира -{I}-]] ширењем на [[Нитранска кнежевина|нитранску кнежевину]] је добило својеврстан одговор у прихватању прогнаног [[Прибина (кнез)|Прибине]] и каснијем давању поседа [[Југ|јужно]] од Мојмирове државе са јасним циљем стварања опозиције међу самим [[Словени]]ма. Са тим настојањима стоји и војно збацивање Мојмира са власти и покушај постављања марионетске власти оличене у [[Растислав (кнез)|Растиславу]], али се то показало неуспешним. Германско племство је ширењем хришћанства преко својих људи међу Словенима настојало да уништи остатке [[Родовска заједница|родовске заједнице]] међу њима и родовско племство претвори у христијанизованогерманизовано феудално племство које неће имати сепаратистичке тежње. Војни неуспех да се збаци Растислав је највероватније приморао Лудвига да се повеже са његовим другим суседима [[Бугари]]ма са којима је средином [[9. век|-{IX}- века]] склопио савез, који је индиректно био упрт против [[Византијско царство|Византије]] као директног противника Бугара.

Солунска браћа стижу [[867]]. године у Рим и ту их свечано дочекује папа [[Папа Хадријан II|Хадријан -{II}-]] са грађанима који су поздравили повратак моштију [[папа Климент I|папе Климента]], које су браћа предала Хадријану уз своје захтеве да се дозволи употреба словенског језика у богослужењу. Хадријан је прегледао књиге на словенском језику и дозволио њихову употребу у црквама. Званични део ове одлуке огледао се у званичном посвећивању њихових ученика у свештенички чин које су обавила два [[епископ]]а ''Формоза'' и ''Гондрих'' и који је обављен над словенским књигама у [[Базиликабазилика Светог Петра у Риму|базилици Светог Петра]] уз појање [[Литургија|литургије]] на словенском језику.