Моравскопанонска мисија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м transkripcija
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 22:
* Средњу и јужну Франачку под [[Лотар I|Лотаром]] ([[823]]—[[855]]), из које ће се касније развити [[Италија]] и [[Лотарингија]]
* Источну Франачку под [[Лудвиг II Немачки|Лудвигом]], из које ће се касније развити [[Немачка]]
Њен источни део је своју експанзију покренуо ка [[исток]]у, настојећи да учврсти своју номиналну власт над Словенским племенима око [[Лаба (река)|Лабе]], у [[Панонија|Панонији]] и на простору некадашње [[Чехословачка|Чехословачке]]. Један од инструмената експанзије било је и ширење хришћанства преко [[Германи|германских]] свештеника на [[Латински језик|латинском језику]] уз подршку [[Рим]]а. Ширење утицаја и јачање [[Мојмир I|Мојмира -{I}-]] ширењем на [[Нитранска кнежевина|нитранску кнежевину]] је добило својеврстан одговор у прихватању прогнаног [[Прибина (кнез)|Прибине]] и каснијем давању поседа [[Југ|јужно]] од Мојмирове државе са јасним циљем стварања опозиције међу самим [[Словени]]ма. Са тим настојањима стоји и војно збацивање Мојмира са власти и покушај постављања марионетске власти оличене у [[Растислав (кнез)|Растиславу]], али се то показало неуспешним. Германско племство је ширењем хришћанства преко својих људи међу Словенима настојало да уништи остатке [[Родовска заједница|родовске заједнице]] међу њима и родовско племство претвори у христијанизованогерманизовано феудално племство које неће имати сепаратистичке тежње. Војни неуспех да се збаци Растислав је највероватније приморао Лудвига да се повеже са његовим другим суседима [[Бугари]]ма са којима је средином [[9. век|-{IX}- века]] склопио савез, који је индиректно био упрт против [[Византијско царство|Византије]] као директног противника Бугара.
 
=== Прилике у Византији ===
Ред 63:
== Први одлазак у Рим (867—870) ==
[[Датотека:San_clemente_fresco.jpg|мини|десно|390п|Константин и Методије предају мошти светог Климента ([[фреска]] из [[Базилика|базилике]] светог Климента, [[Рим]])]]
Солунска браћа стижу [[867]]. године у Рим и ту их свечано дочекује папа [[Папа Хадријан II|Хадријан -{II}-]] са грађанима који су поздравили повратак моштију [[папа Климент I|папе Климента]], које су браћа предала Хадријану уз своје захтеве да се дозволи употреба словенског језика у богослужењу. Хадријан је прегледао књиге на словенском језику и дозволио њихову употребу у црквама. Званични део ове одлуке огледао се у званичном посвећивању њихових ученика у свештенички чин које су обавила два [[епископ]]а ''Формоза'' и ''Гондрих'' и који је обављен над словенским књигама у [[Базиликабазилика Светог Петра у Риму|базилици Светог Петра]] уз појање [[Литургија|литургије]] на словенском језику.
 
Непосредно након тога се Константин разболео и замонашио у једном грчком манастиру у Риму узевши том приликом монашко име ''Ћирило'' ({{јез-грч|Κύριλλος}}), што значи ''Господњи''. Он је након педесет дана болести у њему и умро [[14. фебруар]]а [[869]]. године.