Моша Пијаде — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 18:
|претходник=[[Милован Ђилас]]
|наследник=[[Петар Стамболић]]
|народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]].
|одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
Ред 28:
{{!}}}
}}
'''Моша Пијаде – Чича Јанко''' ([[Београд]], [[4. јануар]] [[1890]] — [[Париз]], [[15. март]] [[1957]]), сликар, новинар и ликовни критичар, револуционар и учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]]. Високи државни и партијски функционер [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] и [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. Учествовао у стварању одлука [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]] и првог [[Устав
== Биографија ==
Рођен је [[4. јануар]]а [[1890]]. године у [[Београд]]у, у породици [[
=== Политички рад и робија ===
Ред 37:
У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1. јануар]]а [[1920]]. године, и одмах затим изабран за секретара партијске организације „Дунав“. Био је учесник [[Други конгрес КПЈ|Другог конгреса КПЈ]], одржаног у [[Вуковар]]у јуна [[1920]]. године. Августа [[1920]]. изабран је, на листи КПЈ, за одборника града Београда. Када је, [[1921]]. године, [[Обзнана|Законом о заштити државе]] забрањен рад КПЈ и ухапшен Извршни одбор КПЈ, Моша Пијаде је постао члан илегалног Извршног одбора КПЈ и веома активно радио на стварању Независних радничких синдиката.
Године [[1922]]. представљао је КПЈ на Другој конференцији Балканске комунистичке федерације у [[Софија|Софији]]. У време када је КПЈ из илегалности тражила легалне форме политичког рада, Моша је крајем [[1922]]. године радио на припрема за оснивање [[Независна радничка партија Југославије|Независне радничке партије Југославије]]. Забраном Независне радничке партије, престале су могућности легалног политичког рада КПЈ, па је Партија морала прећи у још већу илегалност. Партија је Моши дала задатак да организује илегалну [[
И поред тешких затворских услова, Моша је наставио револуционарну активност. Његовим изузетним залагањем, тамнице су претворене у школе комуниста. Био је организатор многих акција политичких осуђеника против затворског режима: демонстрација, штрајкова глађу и др. Од великог је значаја превод [[Карл Маркс|Марксовог]] „[[Капитал]]а“ који је на робији, заједно са [[Родољуб Чолаковић|Родољубом Чолаковићем]], превео Моша Пијаде. Поред тога, превео је „[[Комунистички манифест]]“, „Беду филозофије“ и „Критику политичке економије“. У затвору у Лепоглави Моша је, [[1930]]. године, упознао [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]].
Ред 47:
После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], Моша је од стране [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] упућен у [[Црна Гора|Црну Гору]], да изврши припреме за устанак. По избијању [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], учествовао је у организацији устанка, а од децембра [[1941]]. године, прешао је у [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОПОЈ-а]], у коме се као начелник Економског одељења и Одељења за позадинске власти највише бавио организовањем народне власти и позадине.
У развоју и учвршћивању [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО), велику улогу су одиграли „[[Фочански прописи]]“ које је, фебруара [[1942]]. године, издао Врховни штаб, а припремио Моша Пијаде. Извесно време је посветио стварању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а, а на његовом [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]] у [[Јајце|Јајцу]] најактивније је учествовао у изради свих одлука које су биле темељ нове [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичке Југославије]]. Био је један од оснивача и сарадник [[Танјуг|Телеграфске агенције нове Југославије]] (Тануг), [[5. новембар|5. новембра]] [[1943]]. године.
=== Послератна каријера ===
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Mosa Pijade polazak za London i Pariz, februar 1957.JPG|мини|250п|десно|Полазак за Лондон и Париз, фебруар 1957.]]
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Моша Пијаде је стално биран за народног посланика [[
Један је од аутора првог [[Устав
Преминуо је у [[Париз]]у, [[15. март]]а [[1957]]. године, приликом повратка из [[Лондон]]а, где је предводио југословенску парламентарну делегацију. Сахрањен у [[Београд]]у, у [[Гробница народних хероја на Калемегдану|Гробници народних хероја на Калемегдану]], где су сахрањени и [[Ђуро Ђаковић]], [[Иво Лола Рибар]] и [[Иван Милутиновић]].
Ред 72:
==== Литература (избор) ====
* [[1926]] [[Мирослав Крлежа]], Моша Пијаде, ''Обзор'' 21. фебруар, [[Загреб]]
* [[1957]] [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]], (пред. кат.), Народни музеј, [[Београд]]
* [[1957]] [[Павле Васић]], Сликарско дело Моше Пијаде, ''Политика'', 13. мај, [[Београд]]
* [[1957]] [[Марко Челебоновић]], Сликар Моша Пијаде, ''Умјетност'', бр. 1, [[Загреб]]
Ред 109:
Од [[1911]]. до [[1912]]. био је секретар удружења новинарских сарадника.
Оснивач је и први сарадник [[Танјуг|Телеграфске агенције нове Југославије]] (Тануг), [[5. новембар|5. новембра]] [[1943]]. године.
Избијањем Првог светског рата 1914, приликом евакуције из Београда, понео се собом и тиме спасао [[тигл]] (заглавље) [[Политика (новине)|Политике]].
|