Народна скупштина Кнежевине Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Народна скупштина Кнежевине Србије''' је била народно представништво у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] од доношења [[
Постојала је кратко и по [[Сретењски устав|Сретењском уставу]] ([[1835]]) до октроисања [[
== Сретењски устав (1835) ==
Ред 13:
Међутим, Народна скупштина је била уставотворни чинилац. Уколико се желео променити Устав било је потребно да кнез и Државни совјет сазову Народну скупштину и представе јој неопходност промене, а затим заједно са њом изврше промену. У том случају морало је бити присутно три четвртине депутата од којих је две трећине морало гласати за измену или допуну Устава.<ref>Члан 140. Устава Књажества Сербије (1835)</ref>
По октроисаном [[
== Намеснички устав (1869) ==
По [[
Народна скупштина се састојала из посланика које је народ бирао и посланика које је кнез бирао. Избори народних посланика су били непосредни и посредни преко повереника. Сваки [[срез]] и свака окружна варош бирали су за себе посланике, и то на три хиљаде пореских глава по једног. Варош [[Београд]] је бирала два посланика. Затим, кнез је бирао на свака три посланика по једног од своје стране из реда људи који су се одликовали науком или искуством у народним пословима, али овај број није морао бити потпун.
Ред 31:
== Проглашење Краљевине (1882) ==
Након што је [[Кнежевина Србија]] проглашена за [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]] ([[1882]]) Народна скупштина је наставила свој рад као [[Народна скупштина Краљевине Србије]]. Радила је по тадашњем [[
Све време је Народна скупштина била једнодомно народно представништво осим у периоду [[1901]]—[[1903]]. када је важио [[Устав Србије из 1901. године|Октроисани устав]]. Тада је осим Народне скупштине као доњег дома постојао и [[Сенат Краљевине Србије]] као горњи дом.
Након проглашења [[Краљевина
== Види још ==
| |||