Народно позориште Републике Српске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 4:
== Историјат ==
Највеће заслуге за настанак овог позоришта припадају првом бану [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]], господину [[
Свечана премијера у позоришту, уз говоре самог бана и високих званица, одржана је 18. октобра 1930. године, а на репертоару су били [[Бранислав Нушић|Нушићев]] «Хаџи Лоја», Одавићеви «Хеј, Словени» и Швабићев «Повратак».
Златни период позоришта је трајао све до краја шездесетих, односно до земљотреса који је погодио Бању Луку. Послије тога наступа период стагнације, који се, ево, по природном закону успона и падова, завршио прије неку годину.
У позоришним пројектима које је изводило Народно позориште Републике Српске, гостовали су као сарадници многи редитељи из [[Београд]]а, [[Нови Сад|Новог Сада]], [[Ниш]]а, домаћи и страни умјетници, глумци, пјевачи, сценографи, костимографи, композитори. Посебно је важна сарадња са домаћим драмским писцима чија су дјела извођена на репертоару Позоришта.
Подјелом [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] и подјелом [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] на два ентитета, у [[Република Српска|Републици Српској]] су остала само два професионална позоришта, [[Дјечије позориште Републике Српске]] и Народно позориште Републике Српске у Бањој Луци. У још неким градовима Републике Српске постоје аматерска позоришта и позоришни фестивали, које бањолучко Народно позориште несебично помаже, а планирају се и оснивања нових професионалних позоришта. Једно од нових позоришта које је настало уз помоћ Народног позоришта Републике Српске је [[Градско позориште Јазавац]].
Народно позориште се поред својих редовних послова, додатно ангажовало на оснивању Академије умјетности, тј. школовању глумачког кадра, а у посљедње вријеме настоји и да помогне и охрабри телевизијске куће у Републици Српској да почну производити играни програм.
| |||