Народни покрет за ослобођење Анголе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Мењам фајл Bandeira_do_MPLA.svg са Movimento_Popular_de_Libertação_de_Angola_(bandeira).svg.
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 18:
| оснивач =
| слоган =
| основана = [[1. децембар|1. децембра]] [[1956]].
| распуштена =
| претходне странке =
Ред 39:
| напомена =
}}
'''Народни покрет за ослобођење Анголе – Партија рада''' ({{јез-порт|Movimento Popular de Libertação de Angola - Partido do Trabalho}}) је партија на власти у [[Ангола|Анголи]] од њене независности од [[Португалија|Португалије]] [[1975]]. године. Чланови МПЛА борили су се против португалске колонијалне армије у [[Анголски рат за независност|Анголском рату за независност]] (1961—1975), а после тога су постигли победу и против покрета [[Национална унија за потпуну независност Анголе|УНИТА]] и [[Национални ослободилачки фронт Анголе|ФНЛА]] у [[Анголски грађански рат|Анголском грађанском рату]] (1975—2002).
 
== Оснивање ==
Анголска комунистичка партија (ПЦА) и Партија уједињене борбе за Африканце у Анголи (ПЛУА) су се, [[1. децембар|1. децембра]] [[1956]]. године, ујединиле у Народни покрет за ослобођење Анголе. Генерални секретар МПЛА постао је [[Вириато да Круз]], дотадашњи председник ПЦА.<ref name="commparty">{{Cite book|last=|first=|year=1977|title=Africa Year Book and Who's who|pages=238}}</ref>{{sfn|Tvedten|1997|pp=29}} Касније су се МПЛА-у прикључили још неки мањи ослободилачки покрети.
 
Оружано крило МПЛА су биле [[Војне снаге за ослобођење Анголе]] (ФАПЛА). Борци ФАПЛА касније су постали регуларна армија Анголе.
 
Године [[1960]], МПЛА и [[Афричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских Острва|ПАИГЦ]], ослободилачки покрет [[Гвинеја Бисао|Гвинеје Бисао]] и [[Зеленортска острваОстрва|Зеленортских острва]], удружили су снаге у борби против [[Португалска империја|Португалске империје]] у [[Африка|Африци]]. Касније су им се придружили мозамбички [[Фронт за ослобођење Мозамбика|ФРЕЛИМО]] и [[Покрет за ослобођење Сао Томе и Принсипеа / Социјалдемократска партија|МЛСТП]] из [[Сао Томе и Принсипе]]а.
 
== Независност и грађански рат ==
Након [[РеволуцијаКаранфилска каранфилареволуција|Револуције каранфила]] у [[Лисабон]]у [[1974]]. године, на власт у Португалији дошла је војна влада која је пристала дати независност Анголи. Три ослободилачка покрета (МПЛА, ФНЛА и УНИТА) су испрва били у коалицији, која се убрзо распала.
 
[[Јужноафричка Република|Јужна Африка]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Демократска Република Конго|Заир]] финансирали су ФНЛА и УНИТА, а [[Куба]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] МПЛА. До новембра [[1980]], МПЛА је скоро у потпуности победила снаге УНИТА-е.
 
Ангола је прогласила независност [[11. новембар|11. новембра]] 1975, а први председник постао је вођа МПЛА, [[Агостињо Нето]]. Након Нетове смрти [[1979]], председник Анголе постао је [[Жозе Едуардо дос Сантос]].
 
Године [[1977]], МПЛА је прихватила [[марксизам-лењинизам]] као партијску идеологију. Након унутарпартијских превирања, чланови МПЛА приклонили су се социјалстичком, а одбацили комунистички модел. Упркос томе, Ангола је остала савезник [[Источни блок|Источног блока]]. Кубанске трупе су и даље биле пристуне у земљи, будући да је покрет УНИТА још увек дејствовао против МПЛА.
Ред 69:
== Види још ==
* [[Народна Република Ангола]]
* [[Анголски рат за независност|Рат за независност Анголе]]
* [[Анголски грађански рат]]
* [[Агостињо Нето]]
* [[Национална унија за потпуну независност Анголе|УНИТА]]
* [[УНИТА]]
* [[Национални ослободилачки фронт Анголе|ФНЛА]]
* [[ФНЛА]]
 
== Референце ==