Цвет — разлика између измена

[[Датотека:Clivia miniata1.jpg|десно|мини|250п|Цветови врсте [[Clivia miniata]], из фамилије [[Љиљаниliliaceae|љиљана]]]]

'''Цвет''' је репродуктивни биљни орган, који представља кратак [[изданак]] са ограниченим растом, са [[лист]]овима специфично измењеним функцијом. Основна функција цвета је [[репродукција]] биљке. Цветови су карактеристични само за биљке цветнице. [[Морфологија (биологија)|Упоредноморфолошка]] испитивања су показала да се првобитни цвет може [[филогенија|филогенетски]] извести из спорофилних [[цваст]]и [[папратпапрати]]и. [[прашник|Прашници]] и [[карпеле]], као делови цвета са најважијом улогом, су хомологи [[микроспорофили]]ма и [[макроспорофили]]ма. Код примитивних [[скривеносеменице|скривеносеменица]] ([[магнолија]]) још увек се може наћи издужена цветна оса на којој су спорофили (прашници и карпеле) [[спирала|спирално]] распоређени, што подсећа на примитивно стање код [[голосеменице|голосеменица]]. На прогресивнијем ступњу се јавља скраћивање спорофилне осе, смањује се број спорофила и формира се комплетан цветни омотач (перијант).

* [[чашични листићи|чашица]] (-{calix}-),

* [[крунични листићи|круница]] (-{corolla}-),

* перигон, код кога су сви делови једнаки (пр. код [[лала (биљка)|лале]] где су чашични листићи исти као крунични) или

3. код цветова који немају круничне листиће они преузимају њихову улогу (нпр. код [[кукурекkukurek|кукурека]]а) и тада су јарко обојени.

Код већине биљака '''крунични листићи''' су крупнији од чашичних и живо су обојени. Својом бојом и мирисом они примамаљују [[инсектинсекти|инсекте]]е. Цветови који се [[опрашивањеoprašivanje|опрашују]] ветром имају неугледну и закржљалу круницу.

* слободни, па се такав цвет назива [[цвет|хорипеталан]],

* срасли међусобно, а цвет је [[цвет|симпеталан]].

* [[актиноморфанцвет|актиноморфни]] и

* [[зигоморфанцвет|зигоморфни]] цветови.

'''Прашници''' су делови цвета у којима се образује [[полен|поленов прах]] (поленова зрна). Скуп свих прашника једног цвета назива се [[прашник|андрецеум]].

Прашнички конац на врху носи прашницу. Прашница се састоји од две [[полуантера|полуантере]] (thecae), које су међусобно раздвојене ткивом, спојницом (конектив). Свака тека има по две [[поленова кесица|поленове кесице]], у којима се ствара [[поленов прах|полен]].

'''Тучак''' је изграђен од једног или више [[оплодни листић|оплодних листића]] који су међусобно срасли, тако да у унутрашњости затварају шупљину. У тој шупљини, као у влажној комори, налазе се [[семени заметак|семени замеци]]. Функција тучка је да заштити семене заметке од исушивања, што је, између осталог, омогућило [[скривеносеменицаскривеносеменице|скривеносеменицама]]ма да живе у сушним пределима. Скуп свих оплодних листића у једном цвету назива се [[гинецеум]] (gynoeceum).

У оквиру цветница двојно оплођење је карактеристично за скривеносеменице (не и за голосеменице). Семени заметак се развија у плоднику и из њега после оплођења настаје [[семе]]. Део плодника за кога је причвршћен (један или више) семени заметак назива се плацента. Састоји се од [[нуцелус]]а (унутрашњи део) и један или два [[омотач семеног заметка|омотачомотача]]а (интегументи) који га обавијају. Интегументи не затварају потпуно нуцелус, већ на врху остаје отвор – [[микропила]]. У нуцелусу се образује [[ембрионова кесица]]. Из нуцелуса се издвоји једна ћелија, која се дели [[ћелијска деоба|мејозом]] дајући [[хаплоидан|хаплоидне]] ћелије. [[Једро]] једне од тих [[ћелија]] се даље три пута [[ћелијска деоба|митотички]] дели чиме настане 8 једара. Једра се групишу тако да се на крајевима налазе по три, а у средини су два једра. Око јадара се образују ћелијски зидови тако да настане 7 ћелија (једна, она у центру, је са два једра). Три ћелије на једном крају ембрионове кесице су [[антипода|антиподе]], три на другом граде јајни апарат (јајна ћелија и две [[синергида|синергиде]]), а у средини је ћелија са два једра названа централна (секундарна) ћелија ембрионове кесице.

Поленова зрна на различите начине доспевају на жиг тучка и то представља [[oprašivanje|опрашивање]]. Ту прво упијају воду, а затим луче [[протеин]]е који служе за препознавање врсте (ти [[протеин]]и изазивају [[алергија|алергијске]] реакције код људи - [[поленска кијавица]]). Уколико се полен нађе на цвету друге врсте, он не клија.