Реалан број — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
{{друга употреба|Број (вишезначна одредница)}}
'''Реални бројеви''' су сви [[рационалан број|рационални]] и [[ирационалан број|ирационалани]] [[број (математика)|бројеви]]еви. [[Реалан број|Скуп реалних бројева]] означавамо са '''-{R}-''' или са <math>\mathbb{R}.</math> Скуп реалних бројева је [[бесконачност|бесконачан]] и [[непребројив]], а број елемената, тзв. [[кардинални број скупа]] реалних бројева називамо [[континуум (математика)|континуум]]. Реални бројеви образују [[Поље (математика)|поље]]. Термин реалан стоји насупрот чистим имагинарним ([[комплексан број|комплексним]] [[имагинаран број|имагинарним]]) бројевима.
 
== Децимални бројеви ==
Ред 34:
За прецизније [[дефиниција|дефинисање]] [[апроксимација|апроксимације]] реалних бројева [[децимални број|децималним]] бројевима и децималног записа реалног броја треба нам:
# ''Принцип најмањег целог броја'': Сваки [[скуп]] [[цео број|целих]] бројева који је ограничен одоздо има најмањи број;
# ''Архимедова аксиома'': За свака два цела броја ''-{a, b'}-' од којих је први позитиван, постоји природан [[број (математика)|број]] -{''n}-'', такав да је <math>n\cdot a > b.</math>
 
Принцип најмањег целог броја важи и када доња граница није цео број; она може бити било који реалан број. Архимедов принцип важи и у случају када су a и b реални бројеви (a&gt;0).
Ред 42:
 
== Децимални запис реалног броја ==
; Дефиниција 1: [[Број (математика)|Број]] који се може записати у облику
:: <math>n_0+\frac{d_1}{10}+\frac{d_2}{10^2}+...+\frac{d_n}{10^n} \quad (n_0\in \{0,1,...,9\},n\in\mathbb{N},</math>
: или њему супротан број (негативан), зове се ''децимални број''.
Ред 48:
; Дефиниција 2: [[бесконачност|Бесконачан]] [[низ]] целих бројева <math>n_0,d_1,d_2,...</math> који одређује број <math>x</math> записује се у облику <math>x=n_0,d_1d_2...,</math> и зове се ''децимални запис'' броја <math>x.</math>
 
Био је то поступак којим се сваки периодични [[децимални број]] може превести у [[разломак]] са целобројним бројником и називником. Међутим, знамо да је [[скуп]] свих разломака [[бесконачност|бесконачан]], пребројив, [[алеф број|алеф нула]]. Знамо да је скуп реалних [[број (математика)|бројева]]ева бесконачан, непребројив, [[континуум (математика)|континуум]]. Према томе је скуп свих непериодичних децималних бројева континуум.
 
== Мерење дужи, бројевна права ==
Ред 56:
* Ако је -{AB=CD}-, тада је -{d(A,B)=d(C,D)}-.
* Ако је [[Тачка (геометрија)|тачка]] -{C}- између тачака -{A}- и -{B}-, онда је -{d(A,B)=d(A,C)+d(C,B)}-.
: Тада се [[број (математика)|број]] -{d(A,B)}- зове ''дужина'' дужи -{AB}-.
 
Ако се у [[дефиниција|дефиницији]] дода услов да је -{d(A,A)=0}-, за сваку тачку -{А}-, онда се број -{d(A,B)}- зове ''растојање'' између тачака -{A}- и -{B}-.