Географски информациони систем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:GIS.jpg|мини|300п|Пример повезаности просторних података (полигони) и атрибута (назив државе, валута итд.)]]
'''Географски информациони систем''' (ГИС) је систем за управљање [[простор|просторним]]ним подацима и њима придруженим особинама. У најстрожем смислу то је [[рачунарски систем]] способан за интегрисање, складиштење, уређивање, анализу и приказ географских информација. У ширем смислу ГИС је оруђе „паметне карте“ које оставља могућност корисницима да постављају интерактивне упите (истраживања која ствара корисник), анализирају просторне информације и уређују податке.
 
Технологија географског информационог система може се користити за [[истраживање|научна истраживања]], [[управљање ресурсима]], [[имовинско управљање]], [[планирање развоја]], [[просторно планирање]], [[картографија|картографију]] и планирање инфраструктуре. ГИС се често користи и за потребе маркетиншког истраживања, геологији, грађевинарству, али и у свим областима које користе податке везане за карте.
 
== Историја развоја ==
Пре 35.000 година на зидовима у пећинама [[Пећина Ласко|Ласка]] у [[Француска|Француској]] кромањонски ловци су нацртали слике животиња које су уловили. Придружене животињским цртежима су и стазе за које се претпоставља да приказују путеве миграције. Ти рани записи следили су двоелементну структуру модерног географског информационог система: графичка датотека повезана је с [[атрибут|атрибутном]]ном базом података.
 
У [[18. век]]у примениле су се савремене геодетске технике за топографско картирање уз раније верзије тематског картирања, нпр. за научне податке или податке пописа становништва.
Ред 39:
Информације о [[Геометрија|геометрији]] објеката могу бити у облику [[растерска графика|растера]] и [[вектор]]а.
 
'''Растер''' се састоји од редова и колона ћелија, које се називају '''пиксели''', при чему свака од тих ћелија има једну, одређену, бројну вредност. У случају слике, та бројна вредност, представља број [[Боја|боје]] (боје су кодиране [[број (математика)|бројевима]]евима). У случају приказа неке друге информације вредност пиксела не представља само боју већ представља просторни податак. Пример: на неком простору дошло је до ексцеса у виду емисије отровних гасова. Растер који приказује количину загађења, састоји се од пиксела чије бројне вредности носе просторну информацију о концентрацији отровних материја у ваздуху у сваком делићу тог простора.
 
Пошто један пиксел има једну бројну вредност, грубо речено, растер има онолико информација колико има пиксела. Растери се могу приказивати по каналима, -{RGB}- канали, односно, у црвеном, зеленом и плавом делу спектра видљиве [[светлост]]и. Преклапањем тако припремљених растера, њиховим различитим комбиновањем, може се добити знатно већи број информација о неком подручју.