Ненад Грујичић — разлика између измена

| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]

Рођен је 12. септембра 1954. године у [[Панчево|Панчеву]]. У честим породичним селидбама, најраније године провео у [[Шајкаш]]у, одакле 1960. године одлази у [[Гомјеница (Приједор)|Гомјеницу]] и [[општинаГрад Приједор|Приједор]], место родитељског завичаја, где живи до 1974. године похађајући основну и средњу школу. На [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофском факултету]] у Новом Саду дипломирао је на групи југословенска и општа књижевност.

У Грујичићевој селективној библиографији која броји преко хиљаду јединица, 280 се односи на заступљеност у антологијама. О његовом песништву писали су критичари и песници: Мирослав Егерић, Славко Гордић, Богдан А. Поповић, Јован Делић, Драшко Ређеп, Момир Војводић, [[Чедомир Мирковић]], Павле Поповић, Миодраг Перишић, Николај Тимченко, Владимир Копицл, [[Михајло Пантић]], Златко Красни, [[Васа Павковић]], Иван Негришорац, Душица Потић, Желидраг Никчевић, Миливој Ненин, Александар Јерков, Саша Радојчић, Милош Петровић, Драгољуб Стојадиновић, [[Вујица Решин Туцић]], [[Ранко Рисојевић]], Радмила Поповић, Момчило Попадић, Драгомир Брајковић, [[Стеван Тонтић]], Живко Малетић, [[Владимир Јагличић]], Милица Јефтимијевић Лилић, [[Zoran Mandić|Зоран М. Мандић]], Хаџи Драган Тодоровић, Милка Божић, Предраг Бјелошевић, Зоран Ђерић, Ненад Шапоња, [[Александар Б. Лаковић]], Бранко Брђанин Бајовић, [[Ласло Блашковић]], Милета Аћимовић Ивков, [[Драган Јовановић Данилов]], Дамир Малешев, Дејан Тадић, [[Миленко Стојичић]], Мирко Вуковић, Радомир Д. Митрић, Маја Белегишанин, Иван Деспотовић, Ирена Бера, Александра Мариловић, Срђан Орсић и други.

* Линије на длану, [[Просвјета|Просвета]], Београд, 1980.

Нова књига песама Ненада Грујичића ''Светлица'', у издању београдске ''Просвете'', доноси 88 песама, у осам циклуса. Пре свега, ту су два венца терцина (’’Светлица’’ и ’’Вилинске терцине’’), који, као песнички обик, представљају новост у српској поезији (и шире) с обзиром да досад нису постојали у пракси наших песника.

Венац терцина ''Светлица'' (по којем књига носи назив), као песничка форма, представљао је велико изненађење на нашој књижевној сцени већ појавом у Културном додатку ''Политике'' 10. јанура 2015. године. Указао се као тематско-мотивски и занатски беспрекорна целина од 11 песама.

Нова књига Ненада Грујичића доноси и циклус ''Десет малих заповести'', десет духовних песама са хришћанским реминисценцијама.

Циклус је написан у реткој форми – пантун, која такође није коришћена у нашој поезији. У овом циклусу, свака песма има мото, једну од прегршти мисли монаха Симеона Дајбапског.

Нова књига Ненада Грујичића доноси и два сонетна венца ''Безњеница'' и ''Палидрвце''. Грујичић је досад написао девет сонетних венаца, од којих су најпознатија три у књизи ''Пуста срећа'' (1994), која је пре две деценије, такође објављена у ''Просвети'', доживела три издања (1994, 1995. и 1996) и била овенчана наградом ''Милан Ракић'' за књигу године. Књига ''Светлица'' Ненада Грујичића садржи и петнаест независних сонета.

Упечатљиво место у књизи заузима песма ''Животни манифест'', исписана у песничкој форми званој велика сестина или sestina lirica. Ово је Грујичићева досад друга по реду песма сачињена у поменутом ретком песничком облику који има особен систем грађења строфа сачињен од троструке римe (два пута) у свакој од шест секстина, и у завршном терцету, где се римоване речи налазе и на средини стиха.

Свом песничком мајсторству, Грујичић је у новој књизи додао и песме у облицима које затичемо у француском, шпанском, италијанском и руском језику и песништву: рондо, рондел, триолет, глоса, канцона и частушка. Затим, ту је терцина с акростихом, сонет с акростихом, катрен у петерцу, дистих у шеснаестерцу, као и у једна оригинална варијанта - мото у сонету.

У књизи ''Светлица'', на тематско-мотивском плану, налазе се љубавне и духовне (религиозне) песме, са осветљавањем позиције песника у чину певања и у свету. Ненад Грујичић слика амбивалентни однос мушког и женског принципа, као и аркадијске објаве и паслике детињства и завичаја. Ту су и песме које показују свест о метатекстуалној димензији стиха и језика, често са духовитим, иронијским, гротескним и сатиричним сенчењима и засецима. Изражена је и ауторова моћ да анимира обиље лексичког материјала (блага) и оживи заборављене и нове речи.

Књига ''Светлица'' Ненада Грујичића појављује се као право освежења на нашој песничкој сцени и представља креативну прилику за нове истраживаче и тумаче. Она проширује читалачки доживљај и отвара нове увиде показујући, у свим временима, непредвидиве моћи поезије као неуништиве духовне дисциплине и највишег облика књижевне писмености.